Sementlarning maxsus turlari reja: Tomponaj sementlar Sulfomineral sementlar Kislotaga chidamli sement



Download 1,49 Mb.
Sana14.07.2022
Hajmi1,49 Mb.
#799063
Bog'liq
Hayotjon slayd

Quvvati 138 t/s portlandsement ishlab chiqarish xom ashyosini maydalashda konusli drobilkani tanlash va hisoblash Diplom malakaviy ishi Talaba: Ramazonov Hayotjon Rahbar: Turdiyeva Odina Jo’rayevna

Bitiruv malakaviy ishi maqsadi:

Bitiruv malakaviy ishi maqsadi:

  • Sanoat korxonalarining ishlab chiqariladigan mahsulotini sof va toza holda ishlab chiqarish uchun arzon texnologiyalar qo’llash.

1.Портландцемент турлари
Цементнинг кўп турлари маълум. Баъзи бирлари жуда тез қотса, баъзилари жуда секин қотади. Сув иншотлари учун цементнинг бир тури ишлатилса, йўл қурилиш ишларига иккинчиси ва бошқа бинокорлик қоришмалари учун эса учунчи тури қўлланилади. Цементнинг бундай хилма-хиллиги, унинг таркибидаги туртта минералнинг бир-бирига қандай нисбатда бўлишидадир.
Цемент қанча яхши туйилган бўлса, унинг сифати шунча яхши бўлади, тишланиш қобилияти шунча ошади, чунки заррачаларнинг умумий юзи қанча катта бўлса, модда заррачалари ўртасидаги физик-кимёвий жараёнлар шунча тўла ва тез ўтади.

Портланцемент клинкерининг асосий минераллари куйидагича: Уч кальций силикат (алит) —ЗСаО•SiO2 ёки C3S.

  • Портланцемент клинкерининг асосий минераллари куйидагича: Уч кальций силикат (алит) —ЗСаО•SiO2 ёки C3S.
  • Икки кальций силикат (белит) —2СаО•SiO2 ёки C2S.
  • Уч кальций алюминат — ЗСаО•Аl2О3 ёки С3А.
  • Тўрт кальций алюмоферрит (целит) —4СаО•Al2O3•Ғе2О3 ёки С4АҒ.
  • Портландцемент таркибидаги асосий ва қўшимча оксидлар миқдори куйидагича бўлади :
  • СаО-63…67%; SiO2-21…24%; Al2О3-4…8%; Fe2O3-2…4%; MgO-0,5…5%; SO3-0,3…1%; Na2O ва К2О- 0,4…1%; TiО2 ва Cr2O3-0,2…0,5%; Р2О5-0,1…0,3%.

Клинкер

Портланцемент

Нормал таркибли портландцемент клинкерида асосий минералларнинг процент миқдори қуйидагича бўлиши мумкин:

  • Нормал таркибли портландцемент клинкерида асосий минералларнинг процент миқдори қуйидагича бўлиши мумкин:
  • C2 S —45…60%; C3S—15…37%; С3А—7…15%; C4AF—10…18%.
  • Хом ашё таркибидаги мавжуд ёки махсус хом ашё аралашмасига киритиладиган FeO, MgO, CaSО4, CaF2, Р2О5, TiО2, Сг2О3, MnO, Ғе2О3 каби қўшилмалар портландцемент мустаҳкамлигига ижобий таъсир этиши аниқланган. Куйдириладиган хом ашё аралашмалари таркибида 0,1…0,5% миқдорда юқорида айтилган қўшилмаларнинг бўлиши алитнинг кристалланишига легирловчи модда сифатида таъсир кўрсатади, бу эса цементларнинг активлигини оширишга имкон тўғдиради.

Цементнинг тез қотувчанлиги

  • Биринчидан унинг минералогик таркибига, иккинчидан клинкернинг майдаланиш даражасига боғлиқ. Клинкер қанчалик майда қилиб туйилса, олинган цемент шунча тез қотувчан бўлади. Шу сабабли тез қотувчан цемент олишда унинг майдалик даражасини ифодаловчи солиштирма юзасини 350-450 м2/кг гача етказиш керак (оддий портландцементнинг солиштирма юзаси 250-300 м2/кг).
  • Тез қотувчан цемент олиш учун И.В. Смирнов ва Б.В. Осин портландцементга 1,2…2% хлорид кислота (НСI) ва 10…15% қайновчи оҳак қўшиб, солиштирма юзини 400…500 м2/кг га етказишни таклиф этдилар.

Цемент заррачалари қанча кичик бўлса, унинг эриш ва гидратацияланиш жараёни шунчалик тезлашади. Масалан, цемент заррачаларининг қатталиги 10 мкм бўлса, бундай цементдан тайёрланган намунанинг уч кундан кейинги мустаҳкамлиги, йириклиги 60 мкм бўлган цементникига нисбатан 7 марта катта бўлади. Цемент майдалигининг унинг мустаҳкамлигига таъсири

  • Цемент заррачалари қанча кичик бўлса, унинг эриш ва гидратацияланиш жараёни шунчалик тезлашади. Масалан, цемент заррачаларининг қатталиги 10 мкм бўлса, бундай цементдан тайёрланган намунанинг уч кундан кейинги мустаҳкамлиги, йириклиги 60 мкм бўлган цементникига нисбатан 7 марта катта бўлади. Цемент майдалигининг унинг мустаҳкамлигига таъсири
  • 1-жадвалда берилган.

Цемент майдалигининг унинг мустаҳкамлигига таъсири 1-жадвалда берилган.


Солиштирма юзи м2/кг

Сиқилишдаги мустаҳкамлик, Мпа

1 кундан кейин

3 кундан кейин

28 кундан кейин

6 ойдан кейин

12 ойдан кейин

188

8,4

26

53

52

69

210

14,5

28

40

60

72

300

14,7

34

57

61

72

400

21,5

46

59

61

69

500

28

40

54

60

74

Фойдаланилган адабиётлар

  • 1.Отакузиев Т.А. Богловчи моддалар технологияси. Т.Фан.2002 йил.
  • 2.Отакузиев Т.А. Турапов М.Т. Бозоров И. Богловчи моддалар лаборатория ишларини бажариш буйича кулланма. Жиззах 1992 йил.
  • 3.Бутт Ю.М., Сычёв М.М.,Тимашев В.В., Химическая технология вяжущих материалов, М., Высшая школа, 1980 г.
  • 4.Дудерев Н.Г., Матвеев В. Б., Сухалова В.Б., Общая химическая технология силикатов, М.,Стройиздат 1987 г.
  • 5.Интернет-сайтлар: www.Google.ru ,
  • 6. www.yandex.ru ,www.ref.uz.

Download 1,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish