Саволлар I умумий саволлар



Download 416,5 Kb.
bet12/35
Sana22.02.2022
Hajmi416,5 Kb.
#116124
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   35
Bog'liq
саволга жавоб

Водород курсаткичи (Рн)
Табий сувларда вадород ионлари (гидроксинит- Н3О+) микдори асосан кумир кислота концентрацияси солиштирмасини ва ионлари :
СО2+Н2О < = > Н++НСО3- < = >2Н++СО32-
Водород ионлари микдорини курсатишда кулайлик учун тескари ишоралари билан олинган уларнинг концентрацияларини ифодаловчи логорифм курсаткичи киритилган :
Рн = -lg{н+}
Кисман углерод диоксиди микдори булган юза сувлари учун, ишкорий реакциялар характерлидир. Рн нинг узгариши фотосентиз сув усимликларида СО2 фойдаланиши билан ОН- ионлари ажралишлари жараёни билан якин алокадордир.
Ер катламида мавжуд булган водород ионлари манбаи гумусли кислоталар хисобланади. Огир металлар тузлари гидролизи качонки темир сулфитлари, алюминий, мис ва бошка металларнинг сезиларили микдори сувга тушишига сабабчи булган холлардагина роль уйнайди:
Fe+2+2H2O => Fe(OH)2+2H+
Рн микдори одатда дарё сувларида 6,5=8,5 ораликларда узгариб туради, ёмгир сувларда 4,6=6,1 боткокликларда 5,5=6,0 денгиз сувларида 7,9=8,3. водород ионлари концентрациялари мавсумий узгаришларга таьсирчандир. Рн курсатгичи кишда купчилик дарёлар сувларида 6,8=7,4ни ташкил етади,ёзда 7,4=8,2. Табий сувларда Рн курсаткичи сув йигиш бассейнлари геологияси даражасига караб хам аникланади.
Сувнинг хоссалари таркиби ва таркибий талабларига асосланиб ичимлик суви максадларидаги сув хавзалари , рекреация зоналарда сув иншоатлари сувлари, бундан ташкари баликчиликка мулжалланган хужаликлар сув хавзалари сувларида Рн курсатгичи 6,5=8,5 интервал(оралик) дан ошмаслиги шартдир.
Сувнинг Рн курсатгичи = сувнинг асосий курсатгичларидан биридир.
Вадород ионларни кончентрациялари курсаткичлари табиий сувларда содир буладиган химёвий ва биологик жараёнларга катта ахамиятга эгадир.
Рн курсатгичлари сув усимликларининг хаётий фаолияти ва ривожланиши, элементлар турли формалардаги миграциялардаги бардошлилиги, металларга ва бетонларга сувнинг агрессив таьсирларига богликдир.
Сув Рн курсаткичлари бундан ташкари биогкн элементларнинг турли формаларга айланиши жараёнларига таъсир килади, захарловчи моддалар таксикологик хусусиятини узгартиради.
Сув хавзаларида унинг кислоталик жараёнлари бир канча этапларга булинади. Биринчи этапда Рн амалда узгармайди ( бикорбанат ионлари Рн ионларини тулик нктраллашга улгиради). Умумий ишкорлик сув хавзаларида тахминан 10 мартага 0.1 моль/дм3 гача кушмагунга кадар бу этап давом этади.
Иккинчи этапда сув хавзалари кислоталилик сувидаги Рн одатда йил буйи 5,5 дан юкорига кутарилмайди. Бундай сув хавзвлари хакида худди доимий кислоталик деб гапиришади. Бу кислаталик этапларида тирик организимлар турлари таркибида сезиларли узгаришлар содир булади.
Учинчи этапда кислоталикда сув хавзаларида Рн Рн<5 катталикларида стабиллашади, хатто ёгингарчилик натижасида Рн юкори катталикларга эга булса хам.
Бу сув хавзаларида гумусли моддаларининг ва алюминий бирикмаларининг хамда ер катламларида булиши билан богликдир. Табиий сувларда Рн га богликлигига караб 7 (етти) гурухга роционал булинади.



РН га қараб табиий сувлар гурухлари

Гуруҳ

рН

Изох

Юқори кислотали сувлар

<3

Оғир металлар тузлари гидролизларининг хулосалари (шахталар ва рудали сувлар)

Кислотали сувлар

3÷5

Карбон кислотанинг сувга тушиши, органик моддаларнинг ажралиши натижасида фульвокислота ва бошқа органик кислоталарнинг хосил бўлиши.

Кучсиз кислотали сувлар

5÷6,5

Гумусли кислоталарнинг ерда ва ботқоқли сувларда ўрмон зоналари сувларида учраши.

Нейтрал сувлар

6,5÷7,5

Сувда Са(НСО3)2 , Мg(HCO3)2 борлиги

Кучсиз ишқорли сувлар

7,5÷8,5

Сувларида Са(НСО3)2, Мg(НСО3)2 борлиги

Ишқорли сувлар

8,5÷9,5

Na2CO3 ёки Na H CO3 борлиги

Юқори ишқорли сувлар

>9,5

Na2CO3 ёки Na HCO3 борлиги.

Кальций
Юза сувларига кальций тушишининг бош манбаи булиб химявий ажралиш (алмашиниш) ва минералларнинг эриши, аввалига охактошлар, доломитлар, гипслар, кальцийли селекатлар ва бошка чукмалар митаморфик жинслар жараёнларидир.
Са СО3+СО2+Н2О < = > Са ( НСО3)2 < = > Са2++2НСО3-
Эриш Рн камайиши кузатилиши билан органик моддалар таркалишининг микробиологик жараёнларини хосил килади.
Куп микдордаги кальцийлар силикатли, металлургия, шиша, химявий саноатда окова сувлар билан ва кишлок хужалик чикиндилари окова сувлари, айникса кальцийли минерал угитлар билан таркаладилар.
Кальцийнинг характерли жахатларидан юза сувларига кенг жойлашган СаСО3 туйинган эритмаларини хосил килишига берилишидир. Ионли формаси (Са2+)эса факат кам минералланган табиий сувларга характерлидир. Кальцийнинг органик моддалар билан сув таркибида кенг жойлашувчи комплекс бирикмалар билан маьлумдир. Айрим кам минералланган рангли сувларга 90-100% ли кальций ионлари гумусли кислоталар билан богланган булиши мумкин.
Дарё сувларида кальций микдори кам холларда 1(бир)г/дм3 дан ошади. Одатда унинг коцентрациялари сезгилари пасдир.
Юза сувларига кальций концентрациялари сезиларли мавсумий узгаришига эгадир. Кальций ионларининг минералланиши (бахорда камайиши ораликларида тасирига богликдир, бу кальций эриган тузларининг юза ер катламлари ва жинслар билан енгил ишкорланиши билан богликдир.
Кальций ПДКВР 180мр/дм3ни ташкил этади.
Бугли курилмалар таминланадиган ва таркибида карбанатлар,сулфадлар ва катор бошка кальций анионлари мустахкам накип (катлам) хосил киладиган сувларга ута юкори каттик талаблар куйилган. Сувдаги кальций микдори тугрисидаги маьлумотлар муоммолар ечилишида, табиий сувлар химявий таркибини ташкил этиш билан богликдир, уларнинг келиб чикиши бундан ташкари карбанат-кальцийли тенгликни текширишда зарурди.
Магний
Юза сувларига магний асосан химявий алмашиниш ва доломитлар эриши, мергелей ва бошка минераллар жараёнларида тушадилар. Магнийнинг сезиларли микдори сув объектларига металлургия, силекат, тукимачилик ва бошка корхоналар окова сувлари билан тушиши мумкин.
Дарё сувларида магний таркибида одатда бир неча бирикмалардан то 10(ун) миллиграмм да 1(бир) дм3 гача узгаради.
Магний таркиби юза сувларида сезиларли узгаришларга берилган коидага биноан максимал юкори, концентрация узгаришсиз ораликларда, минемал – сув тошкини ораликларида.
Mg2+ионлари ПДКВР40 мр/дм3 ни ташкил этади.
Натрий
Натрий табиий сувлар химявий таркибини ифодаловчи асосий компотенетларидан бири булиб , уларнинг турларини аниклайди.
Натрийнинг курукликдаги юза сувларига тушувчи манбаи мавжуд ва чукма жинслар ва хосил булган, эриган хлоридли, сульфатли ва углеродли натрий тузлари хисобланади. Сув йигишда борадиган хамда, биологик жараёнларда катта ахамиятга эга булган ва натижада кайсики эриган натрийли бирикмалар хосил килади. Бундан ташкари натрий табий сувларга маиший – хужалик ва саноат окава сувлари билан, хамда далаларни сугориш сувлари ташланиши хисобига хам тушади.
Юза сувларига натрий асосан эриган холатларда келади. Дарё сувларида унинг концентрацияси физика – географик шароитлар ва сув обектлари бассйенлари гиологик ахамятига караб 0,6 дан то 300 мг/дм3 гача узгаради . Ер ости сувларида натрий кенг ораликларида –миллиграммдан граммгача ва хамда 10(ун)лаб граммгача ё 1дм3 га узгаради. Бу сув аралашувчи жинслар таркиби,ер ости сувларнинг жойлашиши ва бошка гидрогиологик холатлари шароитлари билан аникланади.
Натрий ПДКв 200мг\дм3ни ташкил этади . ПДКвр-120мг\ дм3
Темир
Юза сувларида темир бирикмалари асосий манбай тог жинслари химявий алмашиниши жараёнлари хисобланиб, уларининг механик емирилиши ва эришига богликдир.Табиий сувларида минерал ва органик моддаларда узаро ташкиллаштирувчи жараёнларида сувда, мавжуд булган эриган, коллоидли ва туйинган холатларда темир бирикмаларини мураккаб комплексини хосил килади. Темирнинг сезиларли микдорлари металлургия метални кайта ишлаш, тукимачилик, лак-буёклаш саноати корхоналари ва кишлок хужалик окавалари ва ер ости окивалари билан тушади. Фазали таглик сувнинг химёвий таркиби, Рн, Е h ва шу жумладан айрим даражада температурага боглик . Рупин анализида аралашма шаклида заррачалар 0,45мкм катта улчовли холатда ажралади. У темир таркиби менираллар , темир оксиди ва темир бирикмалари, огир ажралувчи шаклида куринади.



Download 416,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish