Саволлар I умумий саволлар



Download 416,5 Kb.
bet11/35
Sana22.02.2022
Hajmi416,5 Kb.
#116124
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   35
Bog'liq
саволга жавоб

Сувнинг каттиклиги.
Сувнинг каттиклиги узида асосан эриган кальций ва магний тузлари бирлиги билан табий сувлар хоссаларини беради. Бу тузларнинг таркиби йигиндиси умумий каттиклик деб аталади. Сувнинг умумий каттиклиги кальций гидрокарбанатли (ва карбонатлар РН 8,3 гача булган)
ва магнийли концентрациялари каьцийли ва магнийли тузлари сувдаги концентрациялари карбонатмасларга булинади. Сув кайнаш натижасида гидрокорбонатлар чукма хосил килиб карбонатларга утгани билан, карбонатли каттиклик вактинчалик ёки тузатиш (олдини олиш ) мумкин деб аталади. Кайнашдан кейин хосил булган каттиклик доимий деб аталади. Сув каттиклигини аниклаш хулосалари одатда мг-экв/дм3 да ифодаланади.
Табий холларда сув каттиклигини ифодаловчи кальций ионлари, магний ва бошка ишкорий металларнинг узаро эриган углерод диоксидли карбонатли минераллар ва бошка эриш жараёнлари, хамда тог жинсларининг кимёвий ажралиши хисобига сувга тушади. Бу ионларнинг манбаи майдонларда сув йигилиш катламларида содир буладиган микробиологик жараёнлар, хамда хар хил корхоналар окова сувларидир.
Сувнинг каттиклиги кенг ораликларда узгарувчан булади.
Сув 4мг-экв/дм3гача каттиклиги юмшок, 4дан 8мг-экв/дм3 уртача, 8 дан 12мг-экв/дм3 – каттик ва 12мг-экв/дм3 – урта каттик хисобланади. Умумий катиклик 1(бир)дан 10(ун)гача, айрим холларда 100 (юз) мг-экв/дм3 гача узгаради, бунда карбонатли каттиклик 70 умумий каттикликнинг 70-80% ни ташкил этади.
Одатда каттиклик кальций (до 70%) ионларига асосланганликни курсатади, лекин алохида холларда магнийли каттиклик 50-60% гача ошиши мумкин. Юза сувлари каттиклиги сезиларли мавсумий узгаришларга учрайди, киш охирида юкори булмаган узгаришга ва кисман сув тошкини даврига тугри келади. Сувнинг юкори каттиклиги шур таъм бериб овкат хазм килиш органларига таъсир килиб сувнинг органосектик хоссаларини ёмонлаштиради.
Ичимлик сувида умумий каттиклик микдори 10,0 мг-экв/дм3 дан ошмаслиги лозим. Асосий талаблар техникавий сувга (накип(катлам) хосил килгани сабабли) куйилади.



Download 416,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish