Savol javoblar


Кислоталар. Металларнинг атомларига ўрнини бера оладиган водород атомлари билан кислота қолдиқларидан таркиб топган мураккаб моддалар кислоталар де-йилади



Download 10,16 Mb.
bet9/56
Sana05.04.2022
Hajmi10,16 Mb.
#529551
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   56
Bog'liq
Нефть ва газ саноати мухандислари учун қўлланма

Кислоталар. Металларнинг атомларига ўрнини бера оладиган водород атомлари билан кислота қолдиқларидан таркиб топган мураккаб моддалар кислоталар де-йилади.

  • Кислоталар. Металларнинг атомларига ўрнини бера оладиган водород атомлари билан кислота қолдиқларидан таркиб топган мураккаб моддалар кислоталар де-йилади.
  • Кислоталар- метал атом-ларига ўрнини бера ола-диган водород атоми ва кислота сақлайдиган мод-далар.
  • Уларни кислородли (Н2SО4, Н3RО4 ва бошқалар) ва кислородсиз (НСl, НВr, Н2S ва бошқалар) гурухларга ажратиш мумкин.

Тузлар. Метал атомлари билан кислота қолдиғидан ташкил топган моддалар тузлар дейилади.

  • Тузлар. Метал атомлари билан кислота қолдиғидан ташкил топган моддалар тузлар дейилади.
  • Уларни таркибига қараб, ўрта (К2SO4) ва нордон (NaHSO4,KHSO3,Ca(H2PO4)2 ва бошқалар), асос (Zn(OH)Cl,Al(OH)2Cl ва бошқалар), қўш (KAl(SO4)2,KCr(SO4)2 ва бошқалар) ва аралаш (CaCl2 Ca(OCl),KCl .KOCl ва бошқалар) тузларга ажратиш мумкин.
  • Анионлар, катионлар. Электролитларнинг сувдаги эритмаларида хам, уларнинг суюқланмаларида хам ионлар электр токини ташувчилардир. Электролит эритмаларига ёки суюқланмаларига доимий токка уланган электродлар туширилганда мусбат зарядли ионлар электр манбаининг манфий қутби (катод) томон тортилади, манфий зарядли ионлар эса электр манбаининг мусбат қутби (анод) томон тортилади. Шунга кўра улар катионлар ва анионлар деб аталади.

Углеводородлар, уларнинг бўлиниши ва хоссалари.

  • Углеводородлар. Икки элемент – углерод ва водороддан ташкил топ-ган органик бирикмалар углево-дородлар дейилади.
  • Умумий формуласи СnН2n+2 бўлган, водород ва бошқа элементларни ўзига бириктирмайдиган углеводо-родлар тўйинган углеводородлар ёки алканлар (парафинлар) деб аталади
  • Бир атом водород чиқариб ташланади, деб фараз қилинса, қолган атомлар группаси радикал-лар деб аталади. Радикаллар номи шу углеводород номидаги ан суффексини – ил билан алмаштиришда хосил булади.

Download 10,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish