Savol javoblar


Молекула ва молекуляр масса



Download 10,16 Mb.
bet6/56
Sana05.04.2022
Hajmi10,16 Mb.
#529551
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   56
Bog'liq
Нефть ва газ саноати мухандислари учун қўлланма

Молекула ва молекуляр масса.

  • Молекула ва молекуляр масса.
  • Таркиби молекуляр ташкил топган моддаларнинг кимёвий хоссаларини ўзида сақлайдиган энг кичик заррача молекула деб аталади. Айрим молекулаларинг таркибида юзлаб-минглаб атомлар бўлиши мумкин. Уларга оқсиллар нуклиен кислоталар мисол бўлади. Молекулалар атомларга ўхшаш электронейтрал заррача. Молекулаларнинг массаси хам икки хил: Нисбий ва Абсолют моле-кулалар масса бирлигида ифодаланади. Молекулаларнинг масса атом бирли-гида ифодаланган массаси унинг нисбий молекуляр массаси деб аталади.
  • Нисбий молекуляр масса Мr билан белгиланади.Масалан: Мr (водород-Н2)=2х1 масса атом бирлиги= 2 М.А.Б. Физик жисмлар: қалам, стакан, мих, қошик.
  • Оддий моддалар: графит, кислород, алюминий.
  • Мураккаб моддалар: қум, полиэтилен, бур, шакар.
  • Хавонинг суюқланиши – физикавий ходиса.
  • Шакарнинг сувда эриши - физикавий ходиса.
  • Сўндирилмаган охакка сув қўшиш – кимёвий ходиса.
  • Темирнинг занглаши - кимёвий ходиса.
  • Реакциялар иссиклик эффектига кўра 2 хил бўлади.
  • 1. Экзотермик – иссиқлик чиқиши билан борадиган реакциялар.
  • С+О2→СО2+g:2Н2+О2→2Н2О+g
  • 2. Эндотермик – иссиқлик ютилиши билан борадиган реакциялар.
  • Са+СО2→СаО+СО2 -g
  • МgСО3→МgО+СО2 -g
  • С+СО2→2СО+g

Менделеев даврий системаси : элементлар сони,қатор ва гурухлар.

  • Даврий система. Атомларнинг даврий хоссалари.
  • 1869 йил Д.Е. Менделеев томонидан даврий қонун кашф этилди. Элементларни системага солган атом массалари ортиб боришига қараб жойлаштирилганда уларнинг 5 хоссаси ўзгаради.
  • 1.Атом массалари ортиб бориши билан металлик хоссалари заифлашади.
  • 2.Атом массалари ортиб бориши металмаслик хоссалари кучаяди.
  • 3.Атом массалари ортиб бориши билан О2 нисбатан валентлиги ортади.
  • 4.Атом массалари ортиб бориши билан Н2 нисбатан валентлиги камаяди.
  • 5.Уларнинг хоссалари асосликдан орқали кислоталик хоссаларига қараб ўзгариб боради.Демак: элементларнинг хамда уларнинг бирикмаларининг хоссалари даврий равишда атом массаларига боғлиқдир. Шу тарифга даврий қонун дейилади.
  • Давр – Ишқорий металл билан бошланиб инерт газ билан тугайдиган горизонтал қаторига айтилади.

Download 10,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish