Savol javoblar


Шайбалар гайка остига куйилади; улар деталларни кирилишдан саклаш ва таянч юзасини ошириш учун хизмат килади. Резбали бирикмаларни уз-ўзидан буралиб кетишидан саклайдиган стопор шайбалар хам булади



Download 10,16 Mb.
bet23/56
Sana05.04.2022
Hajmi10,16 Mb.
#529551
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   56
Bog'liq
Нефть ва газ саноати мухандислари учун қўлланма

Шайбалар гайка остига куйилади; улар деталларни кирилишдан саклаш ва таянч юзасини ошириш учун хизмат килади. Резбали бирикмаларни уз-ўзидан буралиб кетишидан саклайдиган стопор шайбалар хам булади.

  • Шайбалар гайка остига куйилади; улар деталларни кирилишдан саклаш ва таянч юзасини ошириш учун хизмат килади. Резбали бирикмаларни уз-ўзидан буралиб кетишидан саклайдиган стопор шайбалар хам булади.

Гайкаларнинг бир неча асосий типлари бор. Шаклига қараб уларнинг олти киррали думалок кулокли ва бошка хиллари булади. Олти киррали гайкалар энг куп таркалган Баландликка қараб олти киррали гайкалар нормал баланд ва паст хилларга бўлинади. Баланд гайкалардан тез-тез кисмларга ажратиш ва йигишда резбанинг йилишини камайтириш учун фойдаланилади. Олти киррали гайкалар болтлар сингари тайёрланиш аниклигига қараб нормал в аута аникликда тайёрланган хилларга бўлинади

  • Гайкаларнинг бир неча асосий типлари бор. Шаклига қараб уларнинг олти киррали думалок кулокли ва бошка хиллари булади. Олти киррали гайкалар энг куп таркалган Баландликка қараб олти киррали гайкалар нормал баланд ва паст хилларга бўлинади. Баланд гайкалардан тез-тез кисмларга ажратиш ва йигишда резбанинг йилишини камайтириш учун фойдаланилади. Олти киррали гайкалар болтлар сингари тайёрланиш аниклигига қараб нормал в аута аникликда тайёрланган хилларга бўлинади

Шпилькалар болтларга ухшаб тайёрланади динамик нагрузкаларда уларнинг мустахкамлиги болтларникига караган-да юкори булади.

  • Шпилькалар болтларга ухшаб тайёрланади динамик нагрузкаларда уларнинг мустахкамлиги болтларникига караган-да юкори булади.

Подшипниклар ва уларнинг турлари

  • Подшипниклар валлар ва айланувчи укларнинг таянчи булиб хизмат килади. Улар валга куйилган нагрузкани кабул килиб, уни техника корпусига утказади. Подшипникларнинг сифати техниканинг пухталигини белгилайди. Подшипниклар ишкаланиш турига қараб сирпаниш подшипниклари ва думалаш подшипникларига, кабул киладиган нагрузкасининг йуналишига қараб – радиал ( ук цапфасига перпендикуляр йуналган радиал нагрузкани кабул килувчи); тирак (укий нагрузкани кабул килувчи); аксиал тирак (хам радиал, хам укий нагрузкани кабул килувчи) хилларга ажратилади.

Download 10,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish