Юза сувларига натрий асосан эриган холатларда келади. Дарё сувларида унинг концентрацияси физика – географик шароитлар ва сув обектлари бассйенлари гиологик ахамятига қараб 0,6 дан то 300 мг/дм3 гача узгаради . Ер ости сувларида натрий кенг ораликларида –миллиграммдан граммгача ва хамда 10(ун)лаб граммгача ё 1дм3 га узгаради. Бу сув аралашувчи жинслар таркиби,ер ости сувларнинг жойлашиши ва бошка гидрогиологик холатлари шароитлари билан аникланади. - Юза сувларига натрий асосан эриган холатларда келади. Дарё сувларида унинг концентрацияси физика – географик шароитлар ва сув обектлари бассйенлари гиологик ахамятига қараб 0,6 дан то 300 мг/дм3 гача узгаради . Ер ости сувларида натрий кенг ораликларида –миллиграммдан граммгача ва хамда 10(ун)лаб граммгача ё 1дм3 га узгаради. Бу сув аралашувчи жинслар таркиби,ер ости сувларнинг жойлашиши ва бошка гидрогиологик холатлари шароитлари билан аникланади.
- Натрий ПДКв 200мг\дм3ни ташкил этади . ПДКвр-120мг\ дм3
- Темир
- Юза сувларида темир бирикмалари асосий манбай тог жинслари химявий алмашиниши жараёнлари хисобланиб, уларининг механик емирилиши ва эришига богликдир.Табиий сувларида минерал ва органик моддаларда узаро ташкиллаштирувчи жараёнларида сувда, мавжуд бўлган эриган, коллоидли ва туйинган холатларда темир бирикмаларини мураккаб комплексини хосил килади. Темирнинг сезиларли миқдорлари металлургия метални кайта ишлаш, тукимачилик, лак-буёклаш саноати корхоналари ва кишлок хужалик окавалари ва ер ости окивалари билан тўшади. Фазали таглик сувнинг химёвий таркиби, Рн, Е h ва шу жумладан айрим даражада температурага боглик . Рупин анализида аралашма шаклида заррачалар 0,45мкм катта улчовли холатда ажралади. У темир таркиби менираллар , темир оксиди ва темир бирикмалари, огир ажралувчи шаклида куринади.
- 1. Металлар, уларнинг турлари, хоссалари ва уларни кайта ишлаш?
- Металл ва котишмаларнинг хоссалари, асосан уларнинг ички тўзилиши – структураси бўйича аникланади.
- Барча жисмлар бир биридан маълум масофада жойлашган атомлардан тўзилган. Атомлар узаро тортишиш ва бир биридан итарилиш кучлари таъсирида уз жойида туради. Атомлар табиатига қараб металларнинг хоссалари турлича булади. Масалан, Темирнинг атоми алюминий ёки миснинг атомига ухшамайди.
- Каттик жисмларда атомлар тартибсиз (аморф жисмлар) ва тартибли (кристалл жисмлар) жойлашиши мумкин.
- Аморф модданинг энг куп таркалгани шишадир, барча металл ва котишмалар кристалл жисмларга киради ва уларнинг атомлари катъий ва тугри геометрик тартибда жойлашган булади.
- Металл ва котишмаларни киздирганда ёки деформациялаганда (болгалашда ва пластик деформацияда) уларнинг структураси узгаради
- Металларнинг ташки кучга каршилик курсатиш хусусиятини аникловчи хоссага металлнинг механикавий хоссалари дейилади. Бу хоссаларга эластиклик, пластиклик, мустахкамлик, каттиклик ва бошкалар киради.
- Материалнинг ташки кучлар таъсиридан сунг ўзининг дастлабки шаклини олиш хоссаси эластиклик, ташки кучлар таъсирида емирилмай куч таъсири тугагандан сунг узгарган шаклини саклаб деформацияланиш хоссаси пластиклик дейилади
Do'stlaringiz bilan baham: |