Саноат маркетинги


Иккиёклама ёзувнинг иктисодий мазмуни ва мохияти



Download 1,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/91
Sana21.02.2022
Hajmi1,77 Mb.
#23218
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   91
Bog'liq
buxgalteriya hisobi va audit

5. Иккиёклама ёзувнинг иктисодий мазмуни ва мохияти. 
Иккиёклама ёзув бухгалтерия хисобининг фан сифатида шаклланишига сабаб 
булган усулдир. Тарихий манбаларда келтирилишича, бухгалтерия жуда кадим 
замонларда (эрамиздан олдин) пайдо булган. Лекин 1494 йилда италиялик монах Луко 
Пачолли тамонидан иккиёклама ёзувнинг кашф этилиши бухгалтерия хисобининг аник 
фан булиб шаклланишига катта таъсир курсатди.
Иккиёклама ёзувнинг мохияти шундан иборатки, бунда корхона хужалик 
фаолиятида содир булган операциялар суммалари бир вактнинг узида иккита счетда, бир 
счетнинг дебет томонига, иккинчи счетнинг кредит томонига ёзилади. Бухгалтерия 
ҳисоби таҳлил жараёнини амалга ошириш даврида ҳисобварақалар қўлланилади.
Хисобварақалар 
– 
мол-мулкни 
унинг 
таркиби 
ва 
жойлаштирилиши, 
шакллантирилиш манбалари ва бир турдаги операциялар бўйича жорий акс эттириш, 
гуруҳлаш, тезкор назорат қилиш усулидир. Хисобварақалар режаси асосида ҳисоб 
юритилади. Масалан, асосий воситаларнинг харакати билан боғланган барча операциялар 
0110 – 0199 “Асосий воситаларни ҳисобга олувчи” ҳисобварақаларида, материаллар 
кирим-чиқими 0110 – 1090 “Материалларни ҳисобга олувчи” ҳисобварақаларида 
юритилади.
ДОИМИЙ ХИСОБВАРАҚЛАР 
АКТИВЛАР
=
МАЖБУРИЯТЛАР + 
КАПИТАЛ 
Дебет
Кредит 
Дебет 
Кредит 
Дебет Кредит
Хисобот 
даврининг 
бошига 
активлар 
колдиги 
(сальдо) 
Хисобот
даврининг 
бошига 
мажбури- 
ятлар кол- 
диги 
(сальдо) 
Хисобот 
даврининг 
бошига 
активлар 
колдиги 
(сальдо) 
Активларнинг 
ошиши 
Активнинг 
камайиши 
Мажбурият-
ларнинг
камайиши 
Активларнинг 
ошиши 
Капиталнинг 
камайиши 
Активларнинг 
ошиши 
Хисобот 
даврининг 
охирига 
активлар 
колдиги 
(сальдо) 
Хисобот 
даврининг 
охирига 
мажбуриятлар 
колдиги. 
(сальдо) 
Хисобот 
даврининг 
охирига 
активлар 
колдиги 
(сальдо) 
Хўжалик операциялари хисобварақаларида иккиёқлама ёзув усули билан акс 
эттириш қуйидагича: 
1-мисол. Кассага банкдаги хисоб-китоб варағида нақд пул 50000 сўм келиб тушди. 
Ушбу операция натижасида 5010 “Миллий валютадаги пул маблағлари” хисобварағи 
дебети ва 5110 “Хисоб-китоб варағи” хисобварағи кредитида ёзилади.
Д-т 5010 (А) К-т 
Д-т 5110 (А) К-т 
(+) 
50000 
Кассадаги 
пулнинг 
кўпайиши 
(-) 
50000 
Хисоб-китоб 
варағида 
пулнинг 


камайиши 
2-мисол. Мусислардан бири устав капиталига улуш сифатида бахоси 700000 
сўмлик компьютерни тақдим этди. Ушбу холда асосий воситалар кўпаяди ва устав 
капитали ҳам ортади. 0150 “Компьютер ускуналари ва хисоблаш техникаси” хисобварағи 
актив, 8330 “Пай ва қўйилмалар” хисобварағи пассив счётларида акс эттирилади.
Д-т 0150 (А) К-т 
Д-т8330 (П) К-т 
(+) 
700000 
Асосий 
воситаларнинг 
кўпайиши 
(+)
700000 
Устав 
капиталининг 
кўпайиши 
Корхона хужалик фаолиятини юритишда иккиёклама ёзувниг ахамияти бекиёсдир.
Иккиёклама ёзувнинг ахамиятлик томонларидан яна бири шундан иборатки, у 
хужалик операцияларини хужжатларда акс эттириш учун операциянинг тулик мазмунини 
ёзишни талаб килмайди, яъни уларни бухгалтерия ёзувлари оркали ёзиш билан вактни 
тежаш мумкин. 
Хулоса 
Бухгалтерия баланси - бухгалтерия хисобининг асосий усулларидан бири 
хисобланиб, корхона хужалик маблаглари ва уларнинг манбаларини иктисодий 
хусусиятларига кура гурухлашни узида мужассамлаштиради. Бухгалтерия счетлари - 
корхона хужалик маблаглари ва уларнинг манбаларини бухгалтерия хужжатларида акс 
эттириш учун кабул килинган шартли белгилардир. Иккиеклама ёзув - корхона 
фаолиятида содир булган хужалик операцияларини хужжатларда акс эттириш усули. 

Download 1,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish