Самиғов Нигматджон Абдурахимович Хасанова Мухаббат Қодировна Зокиров Жамолиддин Сайфутдинович



Download 3,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet162/198
Sana15.04.2022
Hajmi3,4 Mb.
#554535
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   198
Bog'liq
oquv-uslubij mazhmua 2 qism 2

Такрорлаш саволлари

Қурилиш қоришмалари классификацияси. Маҳсус 
қоришмаларнинг ҳоссалари ва ишлатилиши. Қоришма таркибини ҳисоблаш. 
 
Қўшимча адабиѐтлар: 
1) Казлов В.В. Отделка железобетонных и бетонных изделий. М. 1987г. 
2) Шепелев А.М. Штукатурные работы в строительстве. М. 1986г. 
 
8 мавзу СИЛИКАТ БУЮМЛАР
 
Таянч иборалар-
Силикалций, автоклав, силикат гишти, эффектив силикат гишти. 
Автоклавда ишлов бериш 5 та этапдан иборат: 
I этап-автоклавга сув буғи берилиб t0қ1000С гача кўтарилди. 
II этап-босим аста кўтарилиб максимумга етқазилади, t0қ1000С, 


169 
III этап-доимий босим ва температурада буюм ушлаб турилади. 
IV этап-автоклавда босим аста-секин туширилади. 
V этап-1000 дан 18-200С гача буюм совутилади. 
Пишириш режими хом ашѐга боғлиқ бўлиб, кўпинча ўртача температурада 174-2000 
С, босим 0,8-1,5 Мпа га тенгдир. 
Материаллар. 
Автоклавда олинадиган силикат материаллардан бири асосий боғловчи материал-
охакдир. 
Охак таркибида актив СаО ва МgО 70% дан кўп бўлиши, МgО эса 5%дан ошмаслиги 
керак. 
Автоклавда олинадиган материалларда асосий тўлдиргич-кварц қумидир. Хар 1м3 
автоклавда олинган буюм 200-400 кг цемент ва 0,8-1 м3 шағал ѐки керамзитни иқтисод 
қилади. 
Силикат буюмлар ичида энг асосийси силикат ғишт хисобланади. 
Силикат гишт 
Силикат ғишт куйдирмасдан,олинадиган сунъий қурилиш материали бўлиб, у 
кварц қуми ва охак аралашмасини преслаб ,автоклавда қотириб олинади. 
Таркибида 7-10% актив СаО бўлган холда охак ишлатилади. Силикат ғишт 
мустахкамлигини ошириш учун боғловчи модда сифатида майдаланган охакли 
кремниземли, охак-шлакли, охак-кулли аралашмалар ишлатилади. 
Қум кам бўшлиқли, диаметри 0,2-2 мм ли бўлиши керак. Қум таркибида тупроқ 
10% дан ошса буюмни сув шимувчанлиги ошади, мустаҳкамлиги камаяди. 

Download 3,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish