Самарканд Давлат Архитектура-курилиш институти


Магматик тоғ жинсларининг структураси ва текстураси



Download 1,88 Mb.
bet9/42
Sana11.07.2022
Hajmi1,88 Mb.
#776009
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   42
Bog'liq
2 5190944727175795273

3.2.2. Магматик тоғ жинсларининг структураси ва текстураси.
Структура деганда минерал агрегатларининг улчами, шакли, сони ва тоғ жинсларининг ички тўзилиши тушинилади.
Эффўзив тоғ жинсларининг структураси хилма-хилдир. Кристалл доналари куринмаса шишасимон структурали дейилади. Агар майда кристалл доналари булса, порфир структурали дейилади.
Интрўзив тоғ жинслари тула кристалланган бўлади, чунки магма ернинг чукур қатламларида секин кристалланади. Бу шароитда йирик кристаллар ҳосил бўлади ва шу йул билан ҳосил бўлган тоғ жинслари тугалланган кристаллардан ёки кристаллик агрегатларидан иборат бўлади. Бундай тоғ жинси тула кристалли тоғ жинслари дейилади.
Магматик тоғ жинсларида қуйидаги структуралар учрайди:
1) Заррачали (интрўзив жинсларга хос); 2) Ярим кристалли структура (кристалл ва аморф шишанинг биргаликда бўлиши); 3) Шишасимон структура (эффўзив тоғ жинсларига хос).
Текстура – тоғ жинси хажмидаги ташкил этувчи минерал доначаларнинг унда жойланишини ҳарактерлайди ва жинсларнинг яхлитлик даражасига айтилади. Магматик тоғ жинслари қуйидагича текстурали бўлади:

  1. Массивли-минераллари тартибсиз жойлашган текстура:

  2. Минераллари йул-йул жойлашган текстура:

  3. Купгина эффўзив тоғ жинсларига хос бўлган-флюдиал (шлаковая) текстура.



3.2.3. Магматик тоғ жинсларининг ётиш формалари.
Интрузив (чукурликда) қотган тоғ жинслари қуйидаги шаклларда бўлиши мумкин:
-батолитлар шаклида;
-штоклар;
-лапполитлар;
-томирлар;
-эффузив тоғ жинсларига;
-гумбаз (купола);
-лава копламалари (лавовые покровы);
-окимлар (вулкондан магманинг окиши натижасида ҳосил бўлган).

Батолитнинг кесилгани

3-расм. Магматик тлғ жинсларининг батолит формалари.




3.3. Чўкинди тоғ жинслари.
3.3.1. Чўкинди тоғ жинсларининг ҳосил бўлиши, ўзига хос жиҳатари ва классификацияси.
Чукинди тоғ жинслари нураш туфайли ҳосил бўлган зарра ва заррачалар тупламидир. Улар сув ва шамол таъсирида дарё, денгиз ва кулларда тупланади; усимлик ва хайвонат оламининг қолдиқларидан ҳам ҳосил бўлади. Ернинг куруклик қисмининг 75% ни чукинди тоғ жинслари ташкил қилади.
Чукинди тоғ жинсларининг калинлиги бир неча сантиметрдан, бир неча юз ва минг метргача боради. Масалан Фаргона водийсида чукинди тоғ жинсларининг калинлиги 1500 м.



Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish