Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/183
Sana01.06.2022
Hajmi1,69 Mb.
#625393
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   183
Bog'liq
20-y-Yosh-fiziologiyasi-va-gigiena-oquv-qollanma-A.X.Ortiqov-S-2010y (1)

Таъм билиш анализатори 
 
Оғиз бўшлиғи шиллиқ қаватининг эпителийсида юмалоқ ёки овал шакл-
даги таъм билиш пиёзчалари жойлашган. Ҳар бир пиёзчада 2-6 та таъм билиш 
ҳужайралари бўлади. Катта одамда пиёзчаларнинг умумий сони 9 мингтагача 
этади. Улар тилнинг шиллиқ қаватидаги сўрғичларда жойлашган. Тилнинг 
учида 150-200 та замбуруғсимон таъм билиш пиёзчалари, асосида эса барг-
симон пиёзчалар бор. Бундан ташқари, таъм билиш пиёзчалари юмшоқ танглай 
юзасида, ютқиннинг орқа деворида ва ҳиқилдоқ устида жуда сийрак жой-
лашган. Ҳар бир таъм билиш пиёзчаларидаги 2-3 та нерв толаларидан марказга 
интилувчи импульслар ўтади. 
Тилда ширин, аччиқ, нордон ва шўрни сезувчи таъм билиш рецепторлари 
жойлашган. Ширинга тилнинг учи, ачиққа асоси, нордонга икки ён қисми, 
шўрга эса тилнинг учи ва асоси сезгир бўлади. Моддаларнинг таъми улар сувда 
ёки сўлакда эриган ҳолда қабул қилинганда яхши сезилади. Нордон рефлектор 
равишда юрак қисқаришини тезлатади, қон томирлар деворини торайтиради, 
тери ҳароратини пасайтиради. Ширинлик томирларни рефлектор равишда 
кенгайтиради, оёқ қон томирларининг қонга тўлишини яхшилайди, миянинг 
ички босимини камайтиради ва тана ҳароратини оширади. Янги туғилган бола 
ҳаётининг биринчи соати ва биринчи кунидаги нордон, аччиқ, шўр ва ширин 
таъсирга жавоб реакцияси таъсирловчининг табиатига мос келмайди. 8-10 
кундан бошлаб ширинликка адекват реакция пайдо бўла бошлайди. 
Бир ёшдан то олти ёшгача таъм билиш рецепторларининг сезувчанлиги 


64 
ортиб боради. Мактаб ёшидаги болаларнинг таъм билиши катта одамларнинг 
таъм билишидан унча фарқ қилмайди. Кексаларда таъм билиш сезгиси камаяди. 
Ҳид билиш анализатори 
 
Одам турли моддаларнинг ҳидини бурни юқори чиғаноқларининг ўрта 
қисми ва бурун тўсиғининг шиллиқ пардасидаги махсус рецепторлар орқали 
сезади. Ҳид билиш ҳужайралари жойлашган шиллиқ парданинг юзаси 5 см
2
келади. Ҳид билиш ҳужайраларининг ўсиқлари ҳидлаш нервини ҳосил қилади. 
Модданинг заррачалари ҳидлаш соҳасининг шиллиқ пардасига тушиб, ҳид 
билиш ҳужайраларига таъсир этиши натижасида ҳид сезгиси вужудга келади. 
Ҳид билиш туфайли одам ва ҳайвонлар турли газларни ва овқатнинг 
ҳидини сезади. Ҳид сезгиси ниҳоятда ўткир ва нозик. Модда ҳавода жуда оз 
тарқалган бўлса ҳам одам унинг ҳидини сезади. 1 литр ҳавода 1:1000000 г 
нисбатда эфир бўлганда ҳам одам унинг ҳидини билади. Ҳидлаш органи 
айниқса водород сулфид гази ҳидига ниҳоятда сезгир бўлади. Баъзи бир 
ҳайвонларда ҳид билиш сезгиси жуда ҳам нозик бўлиб, баъзи искович итлар 
ниҳоятда кучсиз ҳидни ҳам сезади. 
Янги туғилган бола бинафша, валериана, лион, анис ва бошқа нохуш 
ҳидларга нисбатан юз мимикасини ўзгартириш, нафас олиш ва пулс ўзгариши 
билан жавоб беради. Кучли ҳид таъсир эттирилганда у чуқур ва тез-тез нафас 
олади, ҳамда томир уриши ўзгаради. Бола 4 ойлик бўлганидан бошлаб турли 
ҳидларни тўлиқроқ ажратади. Боғча ёшидаги болаларда ҳидлаш рецептори 
ривожланишда давом этади. 

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   183




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish