Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/183
Sana01.06.2022
Hajmi1,69 Mb.
#625393
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   183
Bog'liq
20-y-Yosh-fiziologiyasi-va-gigiena-oquv-qollanma-A.X.Ortiqov-S-2010y (1)

Мавзу – 14.
Айириш органларининг ёш хусусиятлари. 
Шахсий гигиена. Кийим ва пойафзал гигиенаси
 
 
Айириш.
Тирик организм ички муҳит барқарорлигини сақлаш учун, орга-
низмга кирган озуқа моддалар, сув, ҳаво ва бошқа моддаларнинг алмашиниш 
қолдиқларини ташқи муҳитга чиқариб туриши шарт. Чунки моддалар алма-
шинуви қолдиқлари сийдикчил, сийдик кислота, креотинин ва шунга ўхшаш 
моддалар миқдори қонда ортиб кеца, организм заҳарланади. 
Организмга дори сифатида ёки бошқа вазиятда киритилган ёт моддалардан 
ташқари, организм ички муҳити мувозанатини сақлаш учун керакли модда-
ларни чиқариш ҳам шарт. 
Организмдан ташқарига ажралувчи чиқинди моддаларни экскретлар деб 
аталади. Ажратувчи органларни экскретор дейилади. Экскретор органларга 
нафас йўли, тери, ичак йўли ва буйрак киради. Айириш органларига ёғ, тер ва 
сут безлари ҳам мансубдир. 
Ўпка орқали карбонат ангидрид, қисман сув. эфир, хлороформ ва энгил 
учувчи газлар ажралади. 
Тери орқали қисман сув, тузлар, микроэлементлар, азот алмашиниш қол-
диқлари ва сийдикчил моддалар ажралади. Ичаклар орқали ҳазм бўлмаган озиқ 
моддалар қолдиқлари, металл тузлари, қисман сув, баъзи дорилар ва органик 
бўёқларнинг қолдиқлари ажралади. 
Буйрак орқали эса организмдан ортиқча сув, тузлар, минерал моддалар, 
тўқима ва ҳужайраларда модда алмашиниш қолдиқлари, сийдик кислотаси, 
мочевина. креотинин ва истеъмол қилинган дори қолдиқлари ажралади. 
Буйрак фаолияти фақат қолдиқ моддаларни ташқарига чиқариб ташлаш-
дан иборат эмас, бундан ташқари бир неча ҳаётий муҳим вазифаларни бажа-
ришда ҳам иштирок этади: 

Қон ва бошқа ички муҳит суюқликларининг ҳажм мувозанатини 
сақлашда; 

Бу суюқликларни осмотик мувозанатни сақлашда; 

Кислота-асос мувозанатини сақлашда; 

Қонда миқдори ортиб кетган органик моддаларнинг ортиқчасини 
чиқариб ташлашда; 

Оқсил, ёғ ва углеводлар алмашинувида; 

Қон босимини бирдай туришида; 
Сийдик айириш органларига буйраклар, ички сийдик йўли, сийдик пуфа-


176 
ги, ташқи сийдик чиқариш йўллари киради. 
Буйрак бир жуфт ловия шаклида бўлиб, 12-кўкрак ва бел умуртқалари 
олдида жойлашган. Улардан ҳар, бирининг вазни 120 г, узунлиги 10-12 см, эни 
6 см, қалинлиги 3-4 см келади. 

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   183




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish