Самарқанд қишлоқ ХЎжалик институти ветеринария факултети



Download 3,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/268
Sana05.01.2023
Hajmi3,13 Mb.
#897834
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   268
Bog'liq
hajvonlar fiziologiyasi

Нафас коеффисиенти 
деб, вақт бирлигида организмдан ажралиб 
чиққан карбонат ангидрид ҳажмини ютилган кислород ҳажмига нисбатига 
айтилади ва
НК=СО
2

2
ифодаланади. 
Турли хил парчаланаѐтган моддаларнинг нафас коеффисиенти турлича 
бўлиб, Масалан: оргнизмда углеводлар парчаланса, оксидланса нафас коеф-
фисиенти 1 га, ѐғлар оксидланса 0,7 га, оқсиллар парчаланса 0,8 га тенгдир. 
Нафас коеффисиентининг бундай турлича бўлиши бу моддаларнинг 
таркибига боғлиқ бўлиб, углеводлар таркибидаги кислород шу молекуладаги 
водород оксидлашга етарли бўлганлиги учун углеводлар оксидланганда 
қанча малекула карбонат ангидрид ҳосил бўлса ўшанча малекула кислород
сарфланади. Демак, ютилган ҳар бир молекула кислород
организмда бир 
молекула карбонат ангидрид ҳосил қилиб, бу вақтда нафас коеффисиенти 1 
га тенг, ѐғлар молекуласида кислород кам ва шу ѐғ молекуласидаги 
водородни оксидлашга етмай, оксидланишда қатнашаѐтган кислород, ѐғ 
молекуласи таркибидаги углеводлардан ташқари бир қисм водородни 
оксидлаш учун ҳам сарф бўлади ва сув ҳосил қилади. Шунинг учун ҳам ѐғлар 
ѐнганида, оксидланганида карбонат ангидридга нисбатан кўп кислород 
ютилади ва нафас коеффисиенти бирдан паст бўлади. 

3
Н
5

15
Н
31
СОО)
3
+145 О
2
=102СО
2
+98
Н
2
О
трипалмитин. 
Икки молекла трипалмитин оксидланиш учун 145 молекла О
2
сарфланиб, 102 СО
2
ҳосил бўлади ва нафас коеффисиенти
НК=102СО
2
/145О
2
=О,703 га тенг. 
Организмда турли ѐглар оксидланишида нафас коеффисиенти турлича 
бўлиб, ўртача 0,703 деб қабул қилинган. 
Организмда оқсиллар парчаланишида нафас коеффисиентини аниқлаш 
анча қийин, чунки оқсиллар организмда тўла парчаланмай, сув ва карбонат 


149 
ангидрид ҳосил қилмай, улар организмда парчаланганда мочевина, урат 
кислоталар ва бошқа моддалар ҳосил бўлиб сийдик билан чиқарилади. 
Организмда органик моддалар алоҳида-алоҳида парчаланмай, балки 
оқсиллар, ѐғлар ва углеводлар бир вақтда белгили миқдорда парчаланади. 
Шунга боғлиқ равишда нафас коеффисиенти баъзан бирдан ошиқ, баъзан 
бирдан кам бўлади ва ҳатто 0,7 дан пасайиб кетади. Нафас коеффисиентини 
юқори бўлиши организмда углеводлар ѐғга аѐанаѐтган даврга тўғри келиб 
углеводларда кислород ѐғлардагига нисбатан кўп бўлиб бу вақтда 
ажралаѐтган кислород организмда оксидланиш учун сарфланиб ютилган 
кислороддан ажралаѐтган карбанат ангидрид кўпайиб кетади ва нафас 
коеффисиенти 1 дан баланд бўлади. аксинча организм оч қолганида 
ѐғларнинг бир қисми углеводларга айлана бориб, атмосфера ҳавосидан 
олинган кислород ѐғларни оксидлаш билан углевод малекуласини ҳосил 
қилишда иштирок етиб, ютилган кислороддан ҳосил бўлган карбанат 
ангидрид кўп бўлиб нафас коеффисиенти 0,7 дан пасаяди. Демак организм 
билан ташқи муҳит ўртасидаги газлар алмашинувини билиб, организмдаги 
енергия сарфини колорияларда аниқлаш мумкин. Бунинг учун:
1. Нафас коеффисиенти аниқланади.
2.Шу нафас коеффисиентига қараб организмга 1 л кислород ютилганда 
ѐки ундан 1 л карбанат ангидрид чиқарилганда қанча колория иссиқлик 
ҳосил бўлганини жадвалдан топилади. 
41,5 г. углероднинг оксидланиши учун (41,5 х 32 ):12=110,60г.
О
2
сарфланади ва 44,5+110,66=152.16 г СО
2
ҳосил бўлади. 4,4 г водородни 
оксидланишига (4,4 х 16):2=35,2 О
2
сарфланади. Демак, углерод ва 
водородни оксидланиши учун 110,66+35,2 =145,86 г кислород сарфланади.
Нафас коеффисиенти организмда оксидланаѐтган моддалар микдорини 
ўзаро нисбати тўғрисида тушинча беради. 
Ютилган кислород, ажралаѐтган карбонат ангидрид сийдик орқали 
чиқарилган азот миқдорини аниқлаб, организмда қанча углевод, ѐғ ва оқсил 
парчаланганлиги аниқланади. Организмда бирор органик модданинг бир 
грамми оксидланганида ажралиб чиқадиган иссиқлик микдорини шу 
модданинг калорик коеффисиенти дейилиб, Рубнернинг маълумотларига 
қараганда органик моддаларнинг калорик коеффисиентлари: 
1 грамм оқсил 4,1 кжоул 
1 грамм ѐғ 9,3 кжоул 
1 грамм углевод 4,1 кжоул 
Бу енергетик коеффисиентлар асосида бир модда иккинчи моддани 
ўрнини қоплаши мумкин бўлиб, бунга 

Download 3,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish