Х у к у м ати м и зн и н г
конунларидан айланай!
Рахмат сизларга... — Турсуной эшикка етди.
«Вой, нималар булади? Буни кесиб юборадими? — уйлади-ю, ияклари титради. Лабини кимтиди. —
Ахир... Нима учун? Тугри, бунинг айби бор... Аммо мендан узр суради-ку! Йук, — яна кайсарлиги
тутди. — Уйдан чикиб кетди бу! Шу буйи уйга кайтиб келмас эди... Энди кул им га тушди!»
— Рахмат, акалар, — деди Турсуной ва куккисдан Икромжонга караб бакириб юборди. — Гунг буп
колдингизми? Нимага гапирмайсиз? Чикиб, каергача бордингиз?! Х,е сизни!.. Куряпсизларми бу
одамнинг кесакдай булиб утиришини! Шунака-да! Номард... Бевафо! Бир адабини есин!..
«Бевафо!» — Икромжоннинг миясига нина санчилгандек булиб кетди. — «Бевафо» дедими? Мен-а!..
Вой-вой! Турсуной накадар хак! Уша кетганимда
хакикатан хам бевафо булардим. Рост... Лекин мен бошка карорга келиб уйга кайтган эдим-ку?»
— Кечирасиз, Турсуной, — Икромжон тилга кирди. — Х,а-ха... Карийб бевафолик килган эдим...
Лекин хозир фикрим узгарди...
— Хозирми?
— Йук, хозир эмас... Яккатолда... Уйладим... Сиз мени севмасангиз хам бари бир яшашимиз керак...
Мен шу фикрга келдим. Рози булсангиз, хим...
— Рози булсангиз?!
— Ха-да! — Икромжон туриб кетди. — Хуп денг, Турсуной... Урток мелисалар, бизни кечиринглар...
Бу оилавий ran...
САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
— Гапир, гапир, — деди Каюм. — Сизларнинг гап-сузларингиз оиладан тапщарига чикди... Энди у
оилавий гап булмай колди. Яна гапинг борми?
Турсуной унинг яна гапиришини, илтижо килишини, кандайдир ваъдалар беришини кутарди...
«Гапир, Икром! Бул тезрок!» Икромжон Турсунойга каради-ю, уни кайтадан танигандек булди: «Уша
Турсуной бу! Менга шафкат юзасидан теккан...»
Икромжон бир дакикага бугун дарвозадан чикиб кетаётгандаги х,олатига тушди.
«Бас энди! — дер эди ичидан бир овоз Турсунойга. — Булди кил! Шикоят хатингни ол! Ииртиб
ташла!.. Ахир, бу Икромжонинг-ку? Тагин иш чаппасига кетиб колмасин... Йук, нега чаппасига кетади?
— деди Турсуной хушёр тортиб кетиб. — Агар мелисалар ёмонликка оладиган булса, аччикдан ёзиб
эдим, дейман... Икромжон х,еч нарсани билмай — ман нима десам, шу тугри, деб туради... Куткариб
олиб кетаман! Шу билан бир умр узимники булиб колади...»
— Куйинг, Каюм ака! — деб юборди Турсуной. — Бу одамнинг шу гаплариям ёлгон.
Икромжон шу тобда х,еч нарсани уйлаётгани йук эди. Лекин урнидан сапчиб турди.
— Хайр булмасам, — деди Турсунойга. — Лекин билиб куйинг, мен хдммавакт сизга рост гапириб
келганман!.. Баъзи гапларни гапиролмай колган булсам, ким билади, сабаби бордир...
Турсуной яна туриб колди.
— Кеча урганларингиз, сукканларингиз-чи? Нега эсимда йук дейсиз? — Турсуной эрига баттар
тикилди. Яна лаблари титради. — А, ёлгон гапряпсиз-ку? — «Э тавба, нималар деяпман? — кунглидан
утди Турсунойнинг. — Тух,мат-ку бу!.. — Каердан миямга сингиб колди бу гап?.. Хдли бу гапни ёлгонга
чикаришим керак-ку?» — Хуш?.. Ана, шунакасиз! — Бу гап хдм огзидан чикиб кетди. — Тилингиз йук
гапиргани!
Икромжон хдво етишмаётгандек энтикиб нафас олди. Куллари калтираб:
— Нега тилим йук? — деди. — Урдимми — урдим!.. Сукдимми — сукдим! Ана, хатгаям имзо
чекдим-ку?
Турсуной кандайдир завкланиб:
— Ана энди узингизга келдингиз, — деди.
— Вой!.. — Икромжон узини идора килолмай колди. — Абдукаюмака!..Жон Турсуной! Урдим!
Сукдим! — бирдан куз олди туманлашиб кичкириб юборди: — Урдим! Сукдим! Тепдим!.. Хотиржам
булинг! Суддаям шу гапни айтаман. Тил тортмай улайки — айтаман!
Икромжон диванга утириб колди. Турсунойнинг завки зим-гойиб булди. — «Нима деди бу? Суддаям
айтади?.. Канакасига? Бекор гап! Жинни буп колди бу... ул, Турсуной! Нималар килиб куйдинг?.. Ол
хатни, йирт, улоктир! Яшайман деди-ку? Яшайди... Бу ёлгон гапирмайди! Мени севмайсиз эмиш...
Севаман! Сенсиз менга хдёт хдром... Бир кун хдм яшолмайман сенсиз!.. Отингдан ургилай! Менинг
бутун хдётим сенсан-ку!»
Турсуной Каюмга кулини чузди.
— Хатни беринг. Каюм унга украйди.
— Нега?
— Беринг деяпман!
— Берилмайди.
— Унда ёзилган бари гап ёлгон!
Икромжон Турсунойга ялт этиб каради ва худди дахшатли бир нарсага кузи тушгандек тез сурилиб,
диваннинг у четига бориб утирди.
— Икром, хатдаги гаплар ёлгонми? — суради Каюм.
— Канакасига! Хдммаси рост!
— Уйлаб гапир!
— Рост-рост!
Турсуной Икромжонга бурилди.
— Икром ака!
Икром камера эшигига каради.
— Икром ака деяпман!
— Рост!
Каюм урнидан турди.
САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
— Турсуной, бу ерда бакириш мумкин эмас... Боринг! Уйингизга боринг! Вакти келганда,
чакирамиз!..
— Келмайман!.. Эй, йук, келаман... Йук, менга каранг, бу хат, ахир?..
— Сизга жавоб!
Турсуной ташкарига чикди. Телбаланиб, дераза пастидаги скамейкага
Do'stlaringiz bilan baham: |