С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

Л=Л+Т' А
J = j H=PnBJ
(2.29)
формулаларни оламиз. Булардан куринадики
Ех
ва 
j y х
га 
боглик эмас ва электр майдон бир жинслидир. Магнит 
майдонида ток зичлиги вектори 
в
бурчакка бурилади. 
у=
const текисликдан окаётган тула Холл токи
I H=a-d-jy
(2.30)
формула билан топилади.
Намуна контактининг бир кисмидан окаётган ток
I~ d b j
(2.31)
булади. Бу ерда: 
b
— ток утаётган контакт сохасининг 
кенглиги. (2.35) формуладан фойдаланиб, токнинг (2.30) 
ва (2.31) ифодаларини куйидаги куринишда олиш мум­
кин:
IB=HnB od’ U\ 

=
° 'b
~
a~U
( 2 .3 1 а )
93


Кучейз магнит майдонида 1 
> В 2ц2
намунада бир жинсли 
i
1
сктр майдон (
о = а
') булгани учун Холл токи
куринишни олади. Эслатиб утамизки, 
у=±Ь
/ 2 сиртларда 
тупланган зарядлар уларнинг атрофида 
О булишига 
олиб келади, ток зичликларини 
j x
ва 
j
марказ як,инидаги 
кийматлардан фаркди булишига оли(э келади ва электр 
майдонининг бир жинслилиги бузилади. Бир жинсли 
булмаган соха эса ён сиртлардан (1-П,5) а масофагача 
булади. Бунда токнинг контактлар оркали уланиши с о ­
дир булади (2.31) формулалар намунанинг урта кисмида 
(
а<ЗЬ)
сохасида уринли хисобланади. Акс холда, Холл 
токи, Холл ЭЮ К и каби тузатиш функциялари оркали 
Хисобланади. (2.30) ва (2.31) ларга кура, буйи кичик ва 
эни катта намуналарнинг (
Ь>а
) марказий кисмида маг­
нит майдони солиштирма утказувчанлик (
o = jJ E х)
ни 
(1 
+ц2Вг)
марта камайтиради, солиштирма каршиликни 
шунча марта оширади. Бу ходиса геометрик магнит кар­
шилик эффекти деб аталади ва у куйидагича тушунтири- 
лад,и: Холл токи намунада ток найини узайтиради ва унинг 
кундаланг кесимини камайтиради (2.5а-расм). Чизмада 
В=
0 да кенглиги 
w «a
булган контакт сохасидан окаётган 
ток найининг чизиклари узлуксиз чизик билан белгилан- 
ган, 
В * 0
да узлукли чизик билан курсатилган. Бунда ток 
узунлиги катта булган най оркали окади. Найнинг утка- 
зувчанлиги ток найининг энига тугри пропорционал, узун­
лигига тескари пропорционал, яъни утказувчанлик (
w/a

га пропорционалдир. 
В
* 0 да кенглиги w/(l +tg20)1/2 га, 
узунлиги 
a('+g2e)w2
ва утказувчанлиги
га тенг булади. Шундай килиб, магнит майдони найнинг 
угказувчанлигини камайтиради ва шунга мувофик най­
нинг каршилигини оширади. Геометрик магнит карши­
лик эффекти (купрок) юпка (ток йуналиши буйича), эни
(2.32)
(2.33)
94


кенг намуналарда \ам, узун намуналарнинг контактлар 
сох,асига як,ин булган жойларда хам кузатилади. Бош ка 
шаклдаги намуналарда, масалан, “ Корбино” доирасида 
Хам кузатилиши мумкин (2.7-§ га каранг). Узун намуна­
ларнинг марказий кисмида, Холл токи йук жойларда бу 
эффект кузатилмайди.

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish