С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

jrj 

п 
d
rj 

п 
d
Я 
ABCD
 
=
^ MNOP
 
—7> 
f t ADBC 
’ 
~
=
ft^ O M P
 
(1-89)



P
.енгликларни олиш мумкин. p, d — улчанаётган намуна- 
^>инг солиштирма каршилиги ва калинлиги. 
р '
, d' — тас- 
*.ирнинг солиштирма каршилиги ва калинлиги. (1.89) даги 
^енгликлар конформ алмаштиришга нисбатан инвариан- 
одик хоссасини ифодалайди.
^ Тасвирни яримчексиз ясси текислик (пластина) к>фи- 
^ишида булиши, чизикли ток манбаларининг хосил кил- 
^ан потенциаллари ва токи цилиндрик симметрия кону- 
ми билан таксимланишига олиб келади. Шунинг учун чи- 
Кикди ток манбаларининг г масофадаги потенциали 
л<айдон кучланганлигининг (1.88а) ифодасини интеграл- 
^ашдан тасвирда жойлашган г масофадаги нуктанинг по­
тенциали топилади
<р'(г) =  
In г + А 
(1-90)
51


1.19-расм.
Радиуси г0 булган яримсферик зонд 
намунадан
ток утганда потенциал так,симотни хисоблашга чизма (с), намунада 
таркалган каршиликни улчашнинг икки 
(а)
ва уч 
(б)
зондли 
усуллари схемалари.
Биринчи / + ток манбаидан гр иккинчи / ток манбаидан 
г2 масофада булган нукганинг потенциали (1.18-расм) ток 
манбаларининг ишораларини х,исобга олганда (1.90)
булишлигини курамиз. Демак, яримчексиз текисликда 
исталган нуктадаги потенциални топиш ккки ток манба- 
идан иборат булган тизимда потенциални аникдаш маса- 
ласига боглик, экан. (1.91) формуладан фс*йдаланиб, М  ва 
N контактларидан ток утганда О ва Р  кон~гактларда хосил 
килинган р, <рр потенциачларни ва улар асосида О ва Р 
контактлар орасидаги потенциаллар айир>масининг
<р'(г) = <р(>\) + <р(г2) = 
In rx +  In г2А =
л 
а
л 
а
(1.91)
111) 
(1 92)
f
С)
ва ундан RMN0P каршиликнинг


ифодаси ни топамиз. А ва D контактлар акси (тасвири) 
булган А/ва Р контактлардан ток утказиб, 
ва О контакт- 
лардаги потенциаллар (ipN, <р0) ни, улар оркали эса О ва N  
контактлар орасидаги потенциаллар айирмасини
(а + b)(b + с)
(1.94)
ва ундан RMPN каршиликни 
анивутаймиз
R,

°N 

= —
in
I'
mp
 
nd’ 
\(a + b)(b + c)
(1.95)
(1.93) 
ва 
(1.95) 
формулалардаги л огарифм остидаги ^ад-
лар 
й и ри н д и с и
бирга тенг булишлигини, яъни
nd' 
„ 
nd' 
р
f ~р~ MNOP 
r MPNO _
j
(1.96)
ифода билан аникданишини курамиз. Инвариантлик хос- 
саси (1.89) га кура тасвирдан оригинал га утсак, (1.96) куйи-
дагича булади:
-R2
t Р 
+ I Р ‘ =  1
(1.97) да R. ва R ларнинг урнига
(1.97)
куиилса,
Я, ^\[(Rl +R1) + (Ri - R i )]
R2 ^ ]
-[(Rl + R2) - ( R { - R 7)]
(1.98)
ch
nd R\ - R2

f ‘
2
= i cxpl p
nd A + R2 \
(1.99)
куринишга келади. Бунда
53


белгила111 билан (1.99) формулани (1.86) куринишда булган 
атиид функцияси/ нинг тенгламасини оламиз. Бу ерда, 
f(R / Ю
каршиликлар нисбати 
R1/R2
га боглик, булган 
(юкопи/13 келтирилган) тузатиш функцияси. (1.100) ифо- 
дадан ^К Орида келтирилган солиштирма каршиликни 
Ван_де<
7

1
ау усули билан хисоблаш формуласи келиб 
чикади- БУ УСУЛ билан солиштирма каршиликни улчашда 
одатда Н амУнанинг 
сиртида Ом контактлари манипу- 
урнатилган туртта йуналтирувчи уч лари га урна-
Л Я 1UU1 с* 
_
,
тилган <<иРРаси чархланган тантал, карбид вольфрамнинг 
пластиг*калаРи контакглаштириб олинади. Х ар бир зонд 
„о..™ с**инг ён киррасига пружина билан сикилади, шу
rid. M V r id ,л
билан 
6 ^
Рга> сик»иш кучини бонщариш мумкин. Солиш-
тирма (<ар шил икни Ван-дер-Пау усули билан улчашдаги
хатолик контакт юзасини катталашиши билан ортиб бо-
„ „ „ „
гг ИСК
шаклидаги пластинкаларда контактнинг жой- 
ради, д
и 
г 
л
лани1Ш,*га ва Улчовига боглик хатолик назарии хисоблан-
ган Б а ^ зи ^ ИР доллар учун хатолик 1.8-жадвалда келти­
рилган- 
_
таъкидлаш керакки, бу усулни автоматлашти-
ш ку^айдир. Бу усулга асосланган дойра, квадрат, тугри 
TvnT6vt>t,aK шакдидаги калинлиги J=80-r- 1000 мкм, солиш- 
тирма ^аршилиги р = 10 2^-100 Ом-см ораликда булган 
пласти**калаРнинг с°лиштирма каршилигини улчайдиган 
автома<^к курилма ясалган, намуналарни 
р
буйича 4% 
хатолик билан 10 та rypyxja ажратади, солиштирма кар- 
шилиг0 эталондан ±20% га фарк килганларини яроксиз
н а м у н а ^
чикаради.
Энд** Р"ни улчашнинг икки комбинацияли турт зонд­
ли vcvjl^nn кУРайлик. Куп лолларда яримутказгич наму- 
налапн**нг Физик хоссаларини аник улчаш зарурияти ту- 
гидади- Буш а бир жинсли яримутказгич катламларда сирт 
^ ц г и н и юза буйича таксимотини тадкикот килиш- 
ни к\ФсатиШ мУмкин. Баъзан улчашнинг тасодифий ха­
толиги сирт каршилигининг узгаришига тенг булиб коли- 
ши 
mvn
<,
chh
ва текширилаётган намунанинг бир жинсли- 
лиги 
т5грР и с и д а
мавжУД булган маълумотларни олиш 
мумки^ бУлмай к-олади'
54


1.8-жадвал
Контакт
/С -v
шакли


/


)
Нисбий
хатолик
0,77 
(I/D)2
3,09 
(I/D)2
8,14 
(l/D f
1.9-жадвал
/ ( J W
У Ъ
/ ( V ^ z )
/ ( W
1
1
4
0,882
12
0,7
1,2
0,995
4,5
0,865
14
0,675
1,4
0,990
5,0
0,847
16
0,650
1,6
0,985
5,5
0,830
18
0,625
1,8
0,975
6,0
0,815
20
0,610
2,0
0,970
7,0
0,800
25
0,57
2,2
0,963
8,0
0,790
30
2,4
0,955
8,5
0,765
35
2,6
0,945
9,0
0,757
2,8
0,935
9,5
0,747
3,0
0,925
10
0,730
Турт зондли усулларда зондлар орасидаги масофанинг 
такрорланмаслигини йуцотиш к,ийин булган тасодифий 
хатолик манбаларидан бири бу намуна улчовларини зонд­
лар жойланишининг таъсирини хисобга олган тузатиш 
функциясининг сон к,ийматларини аниклаш билан 
6
o f

лик, булган хатоликдир. р- н и улчашда икки комбинация- 
ли турт зондли усул курсатилган хатоликларни чеклайди.
55


1.20-расм.
Б и р чизикда жойлашган узаро м асофал ари тенг булган
туртт 
а
зонд билан р ни улчаш.

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish