С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

эффектив массаси, <г>, 
<т2>
— релаксация вакти ва унинг 
квадратини заряд ташувчилар энергияси буйича урталаш- 
тирилган киймати. Бу ифодалардан куринадики
р.пН
ва/гл 
\аракатчанликларни 
фаркди 
булиши релаксация вакти- 
нинг энергия буйича х,ар хил усул билан урталаштирили- 
ши экан. Холл тажрибадан кучсиз магнит майдонда Холл 
электр майдон кучланганлиги (
ЕН= Е
) ни куйидаги эм- 
перик формула билан аникланишини курсатди:
Ё , = Ё Н = RH[jxB] 
(2.5)
Бу ерда: 
j x —
ток зичлиги, 
RH
— намуна хоссасига боклик 
Холл доимийси, 
В
— магнит майдон индукцияси векто- 
ри. 
(2.3) 
ва 
(2.5) 
формулалардан
75


у
А ^ / А
(2.6)
тенгликни оламиз. Намуна 
п
типли яримутказгич 
булганда, ток зичлиги ифодаси 
]х=оЕ=ерппЕх
ни (2.6) га 
куйиб, Холл доимийсининг
куринишдаги ифодасини оламиз. Худди шунга ухшаш 
р
— 
тип утказувчанликка эга булган яримутказгичларда Холл 
доимийси куйидагича булади:
^ pH
урН
= — - = —
(2.8)
ер ц 
ер
Бу ерда: 
п, р
— мос равишда электрон ва кавак концент­
рацияси, гя, 
гр
мос равишда электрон ва кавакнинг Холл 
омиллари булиб, Холл х,аракатчанликларининг дрейф
\аракатчанликларига нисбати 
гп


гр = —
билан
ифодаланадилар ва улар <т2>/<г>2 га тенг булган кагга- 
лик билан аникданади. 
г
нинг киймати заряд ташувчи­
ларнинг сочилиш механизмига боглик булиб, заряд та­
шувчиларнинг релаксация вактини, уларнинг энергияга 
богланиш функциясини курсатади. Содда зонали айни- 
маган яримутказгичларда заряд ташувчилар кристалл пан­
жаранинг иссикчик тебранишида сочилса, Холл фактори 
г = г = г =
Зл/8=1,17 га, ионлашган киришма атомларида 
сочилса, 
г=
1,93 га, нейтрал атомларда сочилса, r = 1 га 
тенг булади.
Утказувчанликка икки хил заряд ташувчилар: элект­
рон х,амда кавак катнашса, Холл доимийси куйидаги ифо­
да билан аникданади:
г„Мпп ~ ГР ■
 
р
• 
м„
(епц„ + ерц )2
(2.9)
76


Шундай килиб, заряд ташувчилар концентрацияси ва 
\аракатчанлигини аникдаш учун солиштирма к,аршилик- 
ни (ёки угказувчанликни) ва Холл доимийсини улчаш ке­
рак. Бу улчовни утказиш (216-расмда келтирилган \ол) 
учун юк,ори сиртига иккита зонд (1 ва 2), пастки кисмига 
зондлардан бирининг каршисига 3-зонд жойлаштирила- 
ди. 1 ва 3 зондлар орасидаги потенциаллар айирмаси ор ­
кали Холл электр юритувчи кучини, 1 ва 2 зондлар о р ­
кали 
U6
— намунанинг бир кисмидаги кучланишнинг гу- 
шуви улчанади. Холл электр майлон кучланганлиги 
Еи= U Jb
ва ток зичлиги 
j = I J b d
га тенг булганлигини 
\исобга олган хрлда (2.5) формуладан Холл зондлари ора ­
сидаги потенциаллар айирмаси, яъни Холл кучланиши 
тушуви
u H= R Hi B J d
ифода билан аникланади:
(
2
.
10
)
R„ = U" d
' Л
м
~Кп
(2.11а)
Агар (2.10) га кирган катталиклар кучланиш, ток кучи, 
узунлик, магнит майдони индукцияси СИ системасида 
(Вольт, Ампер, Теслада) улчанса, Холл доимийси 
RH
бир- 
лиги м’/Кл булади ва (2.11а) формула билан х,исоблана- 
ди. Агар магнит индукцияси Гауссда (/T ^lO T c), узунлик 
сантиметрда улчанса, Холл доимийсининг бирлиги см3/ 
Кл булади ва у
RH
= 1° 8“ f ;
W / m
(2.116)
билан хисобланади. Юкорида курилган Холл эффекти узун 
a>b, d
намуналарда уринли. Чунки бунда, физик мулохд- 
заларга кура, намунанинг марказий кисмида ток зичлиги 
j
ва майдон кучланганлиги 
х
га боглик булмайди. 
j y
ва 
Е 
лар 
у
координатага боглик эмас. Намунанинг узунлик 
буйича урта кисми бир жинсли булади. 
у-±Ь
/ 2 сиртлар-
77


да тупланган зарядлар намуна кундаланг кесимига утка- 
зилган Ом контактлари оркали ок,а бошлайди. Ток ута- 
диган Ом контактлари со\асига як,ин жойда х буйича бир 
жинсли булмаган электр майдон кучланганлигининг пайдо 
булишига олиб келади. Бу сохдца Лоренц кучи Холл май­
дони билан тенглаша (мувозанатлаша) олмайди, у уки 
буйича ташкил этувчиси  0 булади. Бу со^анинг кенг­
лиги эса (1-т-1,5)6 га тенг. Улчов зондлари шу сохддан 
ташк,арида булганда (2.10) ва (2.11) формулалар уринли 
булади. Бу уни а>ЗЬ булган намуналарга куллаш мумкин 
деган суздир, Акс холда 
Е
ва 
UH
ларнинг заряд окиши 
билан боглик, булган камайишини ^исобга олишга тугри 
келади. Кичик магнит майдонда 
р пВ <
1 Холл зондлари 1 
ва 3-намунанинг уртасида (х=0 да) жойлашган булса, Холл 
Э Ю К
формула билан топилади. Хисоблашларнинг курсатиши- 
ча, 0,7% дан кичик хатолик билан улчанганда Ф (а/b) ни 
куйидаги формула билан аникдаш мумкин:

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish