С. Валиева, К. Туленова



Download 3,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/44
Sana11.04.2022
Hajmi3,77 Mb.
#542420
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   44
Bog'liq
Ilmiy tadqiqot metodologiyasi o`quv qo`llanma 2016

у
3
 
хаётларини тула, мукаммал хисоблайдилар ва уз 
шухратпарастлик манфаатларини кондирадилар”.
Шундай кишилар борки, улар бу касрда 
уз
аклий салохиятларини майда- 
чуйда, тор максадлар йулила сарфлайдилар. Агар худо юборган фаришта 
уларни кувганикелганида борми, каср анчайин бушаб коларди. Лекин 
ундабирибир маълум одамлар колган буларди” деб ёзганида нихоятли хакли 
эди.1
Фаннинг ахлокий жихатлари илмий изланишдаги акл ва ахдокийлик, 
олимнинг илмий билишдан кузда тутган максади, ахлокий кадриятлар ва 
олимнинг масъулиятида уз ифодасини топади.
Фан этикаси ва аксиологияси олимдан илмий билимларни кулга 
киритишда муайян ахлокий нормаларга риоя килишни талаб этади.
Фанга куйиладиган талаблар фан этосида уз ифодасини топади. Фан 
этоси- муайян илмий жамоатчилик томонидан кабул килинган олимнинг хулк- 
атворини белгилайдиган меъёрлар мажмуи.
Инглиз олими Р.Мертон олимлар орасида авлоддан авлодга утадиган, фан 
кишиси учун зарур булган кадриятлар ва меъёрларни “фан этоси” тушунчасида 
ифодалайди. У узининг “Фаннинг меъёрий таркиби (1942) номли асарида фан 
мазмуни турт кадрият асосида курилмоги лозимлигини, уларда билимга 
куйиладиган талаблар: а) универсаллик; б) умумийлик; в) хакикатни бегараз
1 Эйнштейн А Физика и реальность. -М осква, 1965, 8-бет.
143


излаш, беминнатлик, манфаатнинг йуклиги ва г) скептицизмдан иборатбулмоги 
лозимлигини таъкидлайди1.
Универсаллик 
талаби: 
фаннинг 
максади- 
оламдаги 
нарса 
ва 
ходисаларнинг мохиятини аниклаш, конунларни очиш. Бу талабда оламдаги 
нарса ва ходисалар орасидаги энг умумий, ички алокаларни акс эттириш 
лозимлиги; бу билим (конун, назария)ларда уз ифодасини топиши ифодаланган. 
Улар шунинг учун хам универсаллик мохиятини касб этади. Тадкикотчи 
оламдаги нарса ва ходисаларни объектив жараёнлар сифатида урганади ва шу 
асосда кУлга киритилган билим умуман шу типдаги барча ходисаларни 
тушунтиради, уларнинг конуниятларини аниклайди. Айни чокда бу билимлар 
объектив билимлар булган и учун хам уларнинг чинлигини махсус усуллар 
билан текшириш мумкин.Бу билимлардан муайян ходисалар туркумига хос 
конунларда уз ифодасини топади ва улар ёрдамида оламни тушуниш мумкин 
булади.
Умумийлик 
талаби. 
Гарчи 
билим 
тадкикотчи 
(олим) 
ижодий 
фаолиятининг махсули булса-да айни вактда бу билим ёлгиз олимга тегишли 
эмас. Билим-жамият, халк мулки хисобланади.
Илмий изланиш жамият хдёти ва тараккиёти зарурияти жамият 
тапабларидан келиб чикади.
Шундай экан, хакикатни бегараз излаш, хеч кандай шахсий манфаатни 
кулламаслик олим фаолиятининг бирламчи ва асосий ахлокий мезони булмоги 
керак.
Скептицизм. Муаммо 
буйича 
тадкикот олиб борган олимларнинг илмий 
изланишларига хурмат билан караш ва унинг натижаларини холисона танкидий 
тахлил килиш, хар кандай билимга шубха билан караш. Бу билимлар ривожини 
таъминлашга хизмат килади.
Фан этоси олимларнинг касбий фаолият ва хулк-атворига куйиладиган 
асосий талаблар мажмуи хисобланади. Уларга риоя килиш ёки уларни хисобга 
олмаслик (менсимаслик) олим масъулиятида уз ифодасини топади.
1 В.И. Штвнько. Философии и методология науки - Харьков. 2003. 271 -бет
144


Масъулият -ижтимоий ахамиятли бурч ва вазифаларнинг бажарилиши, 
унинг окибатига жавобгарликни хлс этиш, англаш.
Олим масъулияти: а) касбий ва б) ижтимоий масъулият куринишларида 
намоён булади. Иирик олим В.И.Вернадский олимлар уз илмий изланишлари 
окибатларидаи куз юммасликлари, улар илмий тадкикот окибатлари учун 
масъул эканлигини унутмасликлари лозимлигини катъий таъкидлаган эди.1
Фан (илмий билимлар)нинг ахлокий мотивларини тугри англаш олимнинг 
ижтимоий масъулиятида намоён булади. Дастлаб фан тараккиёти, илмий 
билимлар доимо эзгуликка хизмат килишга одамлар ишонар эдилар, дейди
Н.Бор уз эсдаликларида. Лекин август 1945 йили иккинчи жахон уруши 
фашизм устидан галаба билан якунланган бир даврда Япон шахардарида синаб 
курилган ядро куроли фан хар доим хам эзгуликка хизсат килавермаслигини 
яккол курсатди. Бу хол олимларни уз илмий изланишлари нимага олиб бориши 
мумкинлигини уйлашга мажбур килди. Ураннинг парчаланишини кашф килган 
олим Отто Ган Хиросимада атом бомбаси портлатилганидан хабардор булган 
кейин тинчлигини йукотган, кечалари ухламай чиккан, хатто уз-узини 
улдиришга карор килгани хакида маълумотлар бор. Купчилик олимлар водород 
бомбаси устида иш олиб боришдан бош тортганлари маълум. Ахлокий 
масъуллик масаласи янги фан сохаларининг юзага келиши билан яна хам 
кескин куйила бошланди. Бунга ген мухандислигининг ривожи билан боглик 
муаммолар мисол була олади.2
Илмий ижод эркинлиги аслида давлат хокимияти ва фан орасидаги узаро 
муносабатдан 
келиб 
чикади. 
Илмий 
билишда 
олимлар 
ижтимоий 
масъуллигининг тобора ортиб бориши 
жахон 
микёсида глобаллашув 
жараёнлари тобора кескин туе олаётган хозирги давр хусусияти хисобланади.
Ахлокий меъёрлар ахамиятининг тобора ортиб бориши айрим илмий 
йуналишлардаги тадкикотларничеклашда уз ифодасини топмокда. Бунга ген
1 Вернадский В.И. О науке. Научное знание. Научное творчества Научная мысль.-Дубна, 1997. 136-бет
: В.И.Штанько. Философия и методология науки.-ХАРЬКОВ, 2003. 274-бет.
145


мухандислиги, тиббиёт илмига дойр айрим тадкикот мавзулари мисол була 
олади.
Фан, унинг янгиликларига муносабат тобора узгариб бормокда, чунки 
фан соф илмий билим асосига курилади, у шак-шубхасиз кадрият,жамиятга, 
инсон ва инсоният муаммоларига нисбатан нейтрал (тамомила мустакил), 
унинг сиёсатга, маънавиятга, кадриятларга хеч кандай алокаси йук кабнлидаги 
карашлар хаётда уз исботини топмади. Гап шундаки, жамият моддий ва 
маънавий омилларнинг узвий бирлигидан иборат яхлит ижтимоий тизим. Бу 
тизимнинг барча элементлари (иктисод ва сиёсат, фан ва ижтимоий хаёт) узаро 
бир-бири билан чамбарчас богланган ва узаро таъсир ва акс таъсирда.
Фан шу мураккаб 
ижтимоий тизимнинг таркиби ва у жамият 
тараккиётини таъминлаши лозим булган ижтимоий онг шакли. У жамиятга 
фаол таъсир курсатгани сингари жамият, ижтимоий-сиёсий, маънавий омиллар, 
ижтимоий жараёнлар илмий билимлар шаклланишининг мухим омили 
хисобланади. Фан факат илмий билимларнинг 

Download 3,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish