С. Валиева, К. Туленова



Download 3,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/44
Sana11.04.2022
Hajmi3,77 Mb.
#542420
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44
Bog'liq
Ilmiy tadqiqot metodologiyasi o`quv qo`llanma 2016

Ахборотлашган жамият 
деганда 
ахборот тайёрлаш, унга ишлов бериш,
туплаш, саклаш ва жамият аъзоларига етказиш билан боглик ишларга
тула шароит яратилган жамият, 
назарда тутилади.
85


Ахборотлашган 
жамиятнинг 
шаклланиши 
ва 
тараккиёти 
аввало 
ахборотларни излаш, унга ишлов бериш воситаларини такомиллаштиришни 
назарда тутади. Ахборотларни излаш, унга ишлов бериш, саклаш ва жамиятга 
етказиш ахборот-коммуникация технологияларида уз ифодасини топади. Айни 
вактда жамиятни ахборотлаштириш - бу интеллектуал мулкни яратишдир. 
Жамиятнинг энг катта бойлиги — инсон. Инсон уз фаолияти билан жамият 
тараккиётини таъминлайди. Хозирги замон ахборотлашган жамиятнинг энг 
асосий харакатлантирувчи кучи - чукур билимли, ахборот (билим) ишлаб 
чикариш, уни идрок этиш, уз фаолиятида куллай олиш малакасига эга булган 
инсон. Шундай экан, жамият аъзолари, айникса ёшларни билимли килиб 
тарбиялаш, уларнинг ижтимоий ва интеллектуал салохиятларини муттасил 
такомиллаш гириб бориш хозирги давр жамияти тараккиётининг мухим омили 
хисобланади.
Ахборот — коммуникация технологиялари аввало компьтер техникаси — 
интернет тизимининг такомиллашувини ифодалайди.
Таъкидлаш жоизки, кадимий даврлардан одамлар ижтимоий муносабатлари 
жараёнида узаро бир-бирлари билан фикрлашганлар, ахборот алмашганлар. 
Зотан кишилар орасидаги алока ва муносабатларсиз жамиятнинг узи булиши 
мумкин эмас. Инсоният тарихида бундай ахборот алмашув жараёни 
такомиллашиб борган. Маълумки, кишилар орасидаги энг мухим алока 
воситаси, бу - тил. Энг кадимий даврларда ахборот алмашувнинг энг содда 
шакли - огзаки сузлашув нутки мавжуд булган. Кейинчалик ёзувнинг кашф 
килиниши ахборотни ёзма алмашувни келтириб чикарган. Ахборотлашган 
хозирги 
замон жамиятдаги 
ахборот алмашинуви электрон 
ахборот 
алмашувидир. Бу телефон, телеграф, 
компьютер техникаси, интернет 
тизимининг жадал суръатлар билан тараккий этишида уз ифодасини топади. 
Компьютер техникаси билим (маълумотлар)ларни ихчам шаклда тайёрлаш, 
саклаш, кайта ишлаш; бошкалар билан алока боглаш, ахборот алмашиш 
имконини беради. Компьтер техникаси, интернет тизими, умуман олганда 
ахборот 
алмашувнинг 
электрон 
воситалари 
жамият 
интеллектуал
86


салохиятининг ривожланиб боришга, таълимнинг сифат жихатдан янги 
боекичи-электрон таълимга утишига кенг имкониятлар яратиб бермокдаки, бу 
хол таълимда, фан тараккиетида уларнинг Урни тобора ортиб боришидан 
далолат беради.
Айни вацтда элекрон воситали ахборот алмашинув, бир томондан, жамият ва 
инсон тараккиётининг тобора купрок мухим омилига айланиб бораётгани, шу 
билан бир каторда улар жамият тараккиёти йулида 
тусиклар пайдо 
килаётганини хисобга олиш зарурлигини хозирги даврда талаб этмокда.
Илмий билимлардаги узлуксиз тарзда кечаётган динамик жараён XX асрда 
ишлаб чикилган умумилмий ва умумфалсафий методларда уз ифодасини топди. 
Бундан илмий билиш методлари сирасига

верификация;

тушуниш;

герменевтика;

прагматик хамда;

феномелогик методлар киради.
XX асрнинг 70-йилларида фанлараро илмий билиш методи - синергетика 
шакллакди.
Вена университети кошида ташкил этилган “Вена тугараги” аъзолари 
М.Шлик. Р.Карнаплар томонидан верификация методи ишлаб чикилди. 
Верификация методига кура, хар кандай билим факат эмпирик тажриба 
синовидан утгандагина, хаки кий хисобланади. Астрология, парапсихология 
ходисалари хакида мулохаза килиш мумкин, лекин улар фактларга асосланмаса, 
чин деб булмайди.
Тушуниш методи немис файласуфи Вилгельм Дильтей (1833-1911) 
томонидан ишлаб чикилган. У хаётни акл билан англаб булмайди, уни факат 
тушуниш (хис килиш) мумкин, деб хисоблайди. Унинг фикрича, фанлар на 
факат предметига кура, балки методларига кура хам фаркланади. У ижтимоий 
фанларни “рух” тугрисидаги фанлар, уларнинг асосий методи-тушуниш 
(англаш) деб билади.
87



Download 3,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish