С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet191/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   219
Bog'liq
С

а)





ABC





б)








а — электр моторни узок ва кием мудлатли режимларда бошкариш учун крлланилалиган
блокировка ботланишли схема; 6 — электр-моторларнинг j/заро блокировка алокали бошкариш
схемаеи; в — электр моторларни биргаликда ва мустакил бошкариш схемаси



312


созланиши лозим. Бунинг учун созлаш тугмаси КС ни киск,а вадт ёки дам-бадам босиб, мотор импульсли режимда ва, демак, паст (созлаш) часготада ишлатилади. Бунда, созлаш тугмаси босиб ту- рилган пайтдагина, мотор ишлайди.



  1. расм, б да электр моторларининг узаро блокировка богла- нишли бошкдриш схемаси курсатилган. Бунда иккинчи моторни ишга тушириш учун биринчи мотор ин1лаб туриши шарт, акс \олда контактор КМ1 нинг туташтирувчи блок контакта билан иккинчи контактор занжири узилгап булади. Технологик талиб га биноан, одатда, механизмнинг ишкаланувчи к,исмлари мойланганидан кей- ингина ишга туширилади. Демак, асосий моторни ишга тушириш учун мойловчи насос мотори Ml ишлаб туриши зарур.

Агар иккинчи контактор занжиридаги туташтирувчи контакт урнига ажратувчи контакт куйилса. у х,олда иккинчи моторни иш- латиш учун биринчи моторни ишлатмай туриш зарур булади. Бун- дай блокировка ^ам, технологик талабга биноан, электр юритмани бошцариш схемаларида куп учратилади. Агар бир тугма билан бир нсча моторни биргаликда ёки уларни мустак,ил бошкдриш зарур булса, у \олда 17.4-расм, в да курсатилган схсмадан фойдаланиш мумкин.
Бундай бошкариш схемасида контакторлардан ташкдри, куп кон- тактли реле КМРХ\ш булади, моторларни биргаликда ишга туши­риш учун SB2, тухтатиш учун SBI тугмаларини босиш кифоя. \ар бир моторни мустак;ил бошкдриш учун SB4. SBB ва SB3, SB5 гугма- ларидан фойдаланилади. Бундай бошкдриш схемаларини автома­тик станок линияларида учратиш мумкин. Автоматик бошкдриш схемаларида юдорида келтирилган блокировка богланишларидан ташкдри, бошкд хиллари хдм учрайди.


  1. Электр юритмани автоматик ишга тушириш

усуллари
К,иск,а муддатли такрорланувчи иш режимларида элекгр юрит­мани куп потопали резистор кдршилиги билан ишга тушириш жа- раёни анча мураккаб булиб, уни оператор оркдли бошкарилганда кийинчилик ва хатоликлар юз бериши мумкин. Ишга тушириш жараёнининг турли вакдларида моторнинг частотаси ва ток турли цийматларга эга б^лиши сабабли бу жараённи частота, ток ва вак;т асосида автоматик бошкариш мумкин. Электр моторларини часто­та асосида ишга туширишла марказдан к,очма куч принципига асос- ланган мураккаб тузилмали частота релеларидан фойдаланилади. Амалда ишга тушириш жараёнини частота асосида ишга тушириш- да марказдан к,очма куч принципига асосланган мураккаб тузилма-



313







17.5-раем. Параллел куаратишли узгармас ток моторнинг:
а — э, ю. к.; бишга тушириш токи; в — вак,т асосида автоматик ишга тушириш схемалари.



ли частота релеларидан фойдаланилади. Амалда ишга тушириш жараёнини частота асосида автоматлаштириш урнига, унга про- порционал булган э. ю. к. асосида автоматлаштирилади. 17.5-расм,
а да параллел кузгатишли узгармас ток моторини э. ю. к. асосида автоматлаштириб, ишга тушириш схемаси курсатилган. Бунда SB2 тугмаси босилиши билан мотор уч погонали резистор кдршилиги воситасида автоматик равишда ишга туширилади. Моторнинг ай- ланиш частотаси л, га тенглашганида кучланиш U]m = CEnt + + /МИНЯ + + Яг + RJ га асосланган биринчи тезланиш контактори КТ31 ишга тушади ва унинг контакти биринчи погона кдршилиги ни шунтлайди. Бунда якорь токи яна /тк гача купайгани сабаб- ли, тезлик иккинчи резисторли характеристикага биноан ортиб боради. Шунга ухшаш, частотанинг киймати «2 га тенглашганида якорь занжиридаги кучланиш - СЕп2 + /мин (/?я + Л3) булади ва бу кучланишга созланган КТ32 контактори ишга тушиб, Яг ни шунт-


314




лайди ва хоказо. Шундай килиб, мотор узининг габиий характери- стикасидаги
TypFyn частотага боск,ичма-боск,ич чик,иб ишлай бош- лайди.

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish