С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet154/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   219
Bog'liq
С

10,3

10,2

10,1

9,9

9,8

9,7

9,6

9,4


2 - жадвал

Сув \арорати, “С

0

10

15

20

30

40

50

60

70

80

Сув буринииг босими, м сув уступи

0,06

0,12

0,17

0,24

0,32

0,43

0,75

1,3

2,3

2,4


260




Демак, сув карорагининг ортиб бориши билан бурланиш \ам кучайиши сабабли суриш баландлиги пасайиб боради. Шунга би- ноан, катта кувватли насосларнинг ук,и билан сув манбаининг энг пастки сирти орасидаги баландлик амалда 6ч-7 метрдан, кичик кув- ватли насосларда эса 4ч-5 метрдан ортик, булмайди. Агар сув ман­баининг сирти кескин узгарадиган булса, у колда насос станцияси- ни махсус к,айик, устига урнатилади.
Насосларнинг сув суриш трубаларининг пастки учи билан сув манбаининг энг пастки сирти орасидаги баландлик 0,5 метрдан кам булмаслиги лозим.
Чукур кудукдардан сув торгиш учун, купинча, поршенли насос- лардан фойдаланилади. Бу насосларни сув сиртидан керакли булган баландликда урнатиш имкони бор.
Бунда электр моторини ер юзасига урнатиб у билан насос узун штангали кривошип механизми орцали богланади. Насос оркали \айдалган сувнингтрубалардан чик,иш тезлиги марказдан кочма куч- га асосланган насослар учун v
< 0,5-г2,5 ск , поршенли насослар
учун эса суриш трубасида v < 0,75 + 0,8 , \айдаш трубасида
v < 0,75-г 1,5-ек булади. И} босимнинг грубанинг турри участкаси- даги к,исми куйидаги ифода билан аникданади:
=Xj2'.g Iм- сув устуни], (15.23)
бунда L — труба турри участкасининг узунлиги, м; d — труба диаметри, м; v — сув тезлиги, — ;
Я — трубадан чикдётган сув тезлигига боглик, коэффициент. Бунинг к,иймати турли частоталар учун жадвалдап то- пилади (масалага к.аранг). Бурилиш ва вентиллардаги босим исрофи х,ам (15.23) ифодага ухшащ ифодалар би­лан аникданади (масалага к,аранг).
Эркин босим киймати Я4 = 6ч-7 м сув устунига тенг деб кабул килинади.
Такрибий \исоблашларда марказдан кочма кучга асосланган на­сос фойдали иш коэффициентини паст босимли (#< 15 м) насос­лар учун г)к = 0,25ч-0,6, урта босимли (//>40 м) насослар учун 7Н = 0,4ч-0,8 га тенг деб олиш мумкин.
Поршенли насосларнинг фойдали иш коэффициентлари мар­каздан кочма кучга асосланган насосларникига нисбатан тахминан 10% га юкоридир. Марказдан кочма кучга асосланган насослар ай- ланиш частотасининг узгариши билан уларнинг иш унуми, босими


261




ва истеъмол кил ад и га н куввати вентилягорларники сингари куйи- дагича узгаради, яьни
Q=
п (15.24)
Н=п2 (15.25)
Р=п3 (15.26)
Агар насоснинг суриш баландлиги камайиб борса, моторнииг юкламаеи ортиб боради.
Бунда мотор ута юкланмаслиги учун насос иш унумини камай- тириш лозим. Бунинг учун оса мотор частотасини камайтириш ёки суриш трубасининг кундаланг кесимини махсус клапан билан кич- райтириш керак.
Марказдан кочма насосларда клапан ва поршенлар булмаганли- гидан уларнинг ишлашдаги ишончлилиги анча юкори булади. Бун-
дай насослар 1000-^3000—^ частоталарга хисобланиб, электр мо- торлари билан бевосита айлантирилади. Шунинг учун насос стан- цнялари ихчам ва шовкинсиз ишлайдиган конструкцияда булади. Марказдан кочма насоспи ишга тушириш учун хдйдовчи трубадаги вентил ёпик булиши керак. Мотор частотаси узининг номинал кийматига эришганидан сунг вентилни очиш мумкин. Насосни ишга тутириш олдидан унинг камерасини ва суриш трубаларини сув би­лан тулдириш лозим. Поршенли насосларнинг иш унуми ва кувва- ги моторнииг айланиш частотасига тугри пропорционалдир. Пор­шень ва берилаётгап суининг частотаси узгарувчан булганлиги са- бабли мотор куввати пульсацияланиб туради. Шунга кура, бунда инерция кучлари хаддан ташкари ортиб кетмаслиги учун поршен- нинг харакат сони чегараланади.
Кичик куввагли насослар учун поршеннинг \аракат сони мину- тига ЗОч-бО дан, урта кувватли насосларда 50ч-200 дан ва катга кув- ватлиларда 100-г300 дан ортик булмаслиги керак. Бундай насослар гула босимда ишга туширилиши сабабли мотор ишга тушириш мо- менгининг катта булиши талаб кил и над и.



Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish