С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet155/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   219
Bog'liq
С

IS.1-масала. Бир суткада 4 соат ишлаб, 50 м! сувни 22 метр баландликка чикариб
бериш учун керак булган марказдан кочма насос учун мотор куввати аниклансин.

Бсрилган 22 м баландликка Нг Н2 ва Я4 масофалар киради.
Бунда Я, сув сиртининг энг пастки нуктасидан насос Укигача булган масофа;
Н2 насос укидан сув кутариладиган энг баланд нуктагача булган масофа;
Я4 — сувнинг трубадан берилган тезликда чикишини таъминлайдиган бо-
сим. Дсмак, Я, + Н2 + Я4 = 22 м. Трубанинг узунлиги L = 200 м булиб,
у учта вентил ва учта бурилишга эта. Трубанинг диаметри d - 65 мм.

Фсутка 50
1) Насоснинг 1 секунддаги иш унуми - -


Е ч и hi .
.3


q _
4 • 3600


14400


= 0.0035


сек


262







V

А

№№

м
сек




1

0,05

0,057

2

0.1

0,044

3

0,2

0,036

4

0,3

0,032

5

0,5

0,028

6

1

0,024

7

2

0,021

8

3

0,02

9

6

0,018

№№

d
R




1

0,1

0,13

2

0,2

0,138

3

0,3

0,158

4

0,4

0,21

5

0,5

0,29

6

0,6

0,44

7

0,8

0,98

8

1

1,98


л. м 2001,Об2
Демак, v = 1,06 — га тегишли А = 0,024 булиб, А^ = = 0,024 - о”065^2~9 8Т = 4,2
[метр сув устуни| булади. Вентил ва бурилишлардаги босим исрофи куйидаги ифо- ладан аникланади:


*r»p =


ч


2g


м. сув устуни,


бунда f — труба параметрларига биноан куйидаги жадвалдан аникланадиган коэф­фициент;
d
— труба диаметри;
R — трубанинг ички бурилиш радиуси;
d _
^ -0,3 деб кабул килинса, у *олда £ = 0,158 булиб, бурилишлардаги босим ис­рофи
^>ур " ^ 2g = 3 ■ 0,158 = 0,027 м


сув устуни булади
I Об2
Вентил учун £ = 0,49 деб кабул килинса, Авсм = 3 ■ 0,49 ~ ’^g-- = 0,09 м. сув усту­ни. Демак, Я, = А + А6ур + Аки = 4,2 + 0,027 + + 0,09 =4,56 м. сув устуни булиб, сувнинг умумий кутариш баландлиги Я = Я, + Нг + Я, + Н4 = 22 + 4,56 = 26,56 м. сув устуни булади
Шундай килиб, умумий босим, яъни Я= 26,56 метр сув устуни ва иш унуми Q га биноан каталогдан керакли типдаги насос танланади. СУнгра бу насос учун мотор-
дан тапаб килинадиган кувват, яъни Ри ^ -Of —- аникданади, бунда у = 9810 "г — сувнинг солиштирма огирлиги; Ю 0н 08 м


263


М'


Q = 0,004 — — танланган насоснинг иш унуми;
сек
Н = 29 м сув уступи — танланган насоснинг умумий босими.
>;и = 0,5 — танланган насоснинг фойдали иш коэффициента Танланган насос
1450 га мулжаллангани учун моторни хам шу частотага танлаш лозим, Бунда узатманинг ф, и. к. и = 1 булади. Шундай килиб, Р = 0,004 9810 2) = 2 з кВт га
' v * ' “ 0,51 103
биноап, насос учун каталогдан А02-32-4 типли, куввати Рп = 3 кВт, частотаси айл
п = 1450 " булган асинхрон мотор танланади.


  1. Узок, муддатли узгарувчан нжламада мотор цувватини аникдаш

Узгарувчан юкламада мотор к^вватини унинг цизиш даража- сига биноан апикдаш анча мураккаб булади. 15.5-расмда к,ишлок, хужалик ма\сулотларини янчадиган машинанинг юклама диаграм­мам курсатилган. Бундай узгарувчан кжламали диаграммадан кув- ватнинг уртача арифметик кдйматини топиб, сунгра унга биноан могор кувватини аникдаш, албатта, потери булади. Хдкдкатан. (15.1) ифодага биноан, моторда \осил буладиган кувват исрофи ва, демак, ундан ажраладиган иссшутик энергияси микдори ток- нинг квадратига пропорционалдир. Шунинг учун узгарувчан юк­ламада мотор кувватини к,уйидаги усуллар билан аникдаш кулай- рок, булади.





15.5-расм. Янчиш машинасинииг юклама диаграммаси.
264




9 Pi

Рз




_Рур_

._м=.

1

АР,

А

р*!
L




1
I
1
1








15.6-расм. У:юк мудцатли ишлаш
режимииинг графиги


265




  1. Эквивалент микдорлар усули билан мотор кувватини авикдаш

Амалда мотор хувватини аникдашда юхоридаги усулга нисбатан бирмунча содда ва хулай булган эквивалент микдорлар, яъни ток, момеЕ1Т ва хувватнинг эквивалент микдорига асосланган усулдан купрох фойдаланилади. 15.6-расмда курсатилган юклама диаграм- маси асосида хурилган ДР =
/(/) нинг \ар бир ногонаси учун (15.1) ва (15.2) ифодаларга бипоан кувват исрофини хуйидагича ифода- лаш мумкин:


ДРх = ДЛ, + ДР. = ДР, 4- дП, (15.29)
бунда д — мотор чулками «.изиши билан унинг к,аршилиги узгари- шини \исобга олувчи коэффициент.
Агар мотордаги турли юкламаларда кувват исрофининг Д/1, хисми \ам да д коэффициента узгармас к,ол ад и деб кдбул хилинса, у \олда хар бир кжламадаги кувват исрофини (15.28) ифодага куйиб, куйи- даги олинади:


д р j 2 (ДА *-<$ /} )?i а(ЛА +8l\ +(ДР, ^-<5/4 )?4
h+li+h+r4


(15.30)


(15.30) ифода асосида моторнинг узгарувчан юкламадаги узок муддатли иш режимини эквивалент юклама кдшмати узгармас булган узохмуддатли иш режими билан алмаштирилади. Э к Бивалент узгар­мас юкламада кувват исрофининг диймати хахихий режимдаги кув- ват исрофининг уртача хийматига тенгбулиши керак. Демак, (15.30) ифодадан фойдаланиб, эквивалент ток хийматини куйидагича анихлаш мумкин:


Irfh Ф7+ <■ J4U
V h+h+ii+U


(15.31)


бунда /,, Iv / ва 1А тахминан танланган моторнинг турли юклама- лар билан ишлашига тегишли токлари. (15.31) ифодага биноан ка- талогдан мотор танланиб, унинг номинал токи хисобланган экви­валент ток хийматига тенг ёки ундан бир оз катта булиши лозим, яъни < /н. 15.7-расмда берилган эгри чизикди / = f(t) графигини унта эквивалент булган тукри чизикди хисмлардан иборат график билан алмаштириш ва ундан /5 ни топиш курсатилган. Графикнинг уч бурчакли хисми учун хуйидагича аникданади:


г _ Л
31 ~1ъ'



(15.32)


266


трапеция шаклли цисми


учун эса,



I.


э5


3


(15.33)





Мотор кувватини аник,-
лашда, купинча, момент ёки
Кувват асосида к,урилган
ю кла м а ди а гра м м ал ари дан
фойдаланилади. Бунда эк-
вивалент момент ёки кув-
ватни эквивалент ток син-
гари ифодадап аниклаш
мумкин. Хак,ик,атан, магнит
ок,ими Ф = const булган му-
стакил кузгатицти узгармас

ток мотори ва шу сингари бошца моторлар учун / = М
ва электро-
магнит момент, гахминан, мотор валидаги момеитга тенг деб, (15.31)
ифодадап эквивалент момент формуласини олиш мумкин:



15.7-расм. Эгри чизикли юклама диаграмма-
сини унга эквивалент булган турри чизикди
диаграмма
билан ифодалаш



М - J ^1,1 + Л^212 + --1

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish