Ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 101,15 Mb.
bet135/177
Sana21.06.2022
Hajmi101,15 Mb.
#688348
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   177
Bog'liq
КУ ва Ж фанидан ЭўУМ матни

«Таянч» сўз ва иборалар.

Катализатор, катализаторни қайтариш, реактор, қуритгич, микротегрмон, қуритиш камераси, майдалагич, реторта.




Такрорлаш учун саволлар.



  1. Катализаторни олиш ва қайтаришда ишлатиладиган ускуналар нималардан иборат?

  2. Никель ва мис карбонат тузларини оладиган реакторни тузилиши ва ишлаши.

  3. Пурковчи минорали қуритилгичнинг тузилиши ва ишлаши.

  4. Микротегрмоннинг тузилиши ва ишлаши.

18-маъруза
Маргарин тайёрлаш ускуналари
Режа:Ускуналар классификацияси. Танклар ва ивитиш ванналари. Пастеризаторлар. Маргарин махсулотларини дозалаш ускуналари. Эмульсиялаш ва гомогенлаш ускуналари. Аралаштиргич. Эмульгатор. Гомогенизатор. Аммиакли совитгич-кристаллизатор.
Маргарин заводларида маргарин, ошпазлик (кулинар) ва қандолат (кондитер) ёғлари ишлаб чиқарилади.
Рецептура бўйича маргарин таркибига кўпгина компонентлар киради ва уларни аралашмаси 2 хил бўлади. Бирини фақат ёғлардан иборат бўлган қисмини ёғли фаза, 2 чисини сув-сут фазаси дейилади. Фазалар аралаштирилади, эмульсия хосил қилинади, совутилади ва кристаллизация қилинади, маргаринга маълум орагнолептик сифат яъни консистенция, қаттиқлик, таъм, маъза ва хид бериш учун.
Ошпазлик ва қандолат ёғларини таркибида сув ёки сут бўлмайди, лекин айрим қўшимчалар қўшилади.
Ускуналарни классификацияси
Маргарин тайёрлаш ускуналари қуйидагича классификацияланади:

  1. Фаза ва компонентларни тайёрлаш ускуналари

  2. Эмульсия хосил бўлган ва гомогенизациялаш

  3. Совутиш ва кристаллизациялаш

  4. Товар кўринишини бериш

Сутни сақлаш ва қайта ишлаш ускуналари
Сут маргаринни асосий компонентларидан бири хисобланади Уни пастеризация қилинади ва ивитилади (сквашивание).
Пастеризаторлар.
Сутни ичидаги микробларни йўқ қилиш яъни харакатсизлантириш иссиқлик таъсирида олиб борилади. Бунинг учун сутни маълум вақт ичида 63-85оС гача иситиш керак. Шу йўлни яъни иситиш натижасида микроблар ўлдириш (харакатсизлантириш) биринчи марта Пастер томонидан бажарилган. Шунинг учун шу жараённи пастеризация деб аталган.
Пастеризация жараёнини 2 хил хароратда олиб бориш мумкин.

  1. Қисқа вақт ичида пастеризация қилиш бу жараён 90-95оС да ва 15-20 минут давом этади.

  2. Узоқ муддатли пастеризация, бу жараён 65-75оС да олиб борилиб, 30 минут шу хароратда ушлаб турилади.

Хозирги вақтда ёғларни қайта ишлаш корхоналарида сутни пластинкали ва турбали пастеризаторлар ёрдамида пастеризация қилинади.
Одатда 90-95о С да пастеризация қилиб, 20-30 мин ушлаб турилади.

Download 101,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish