Ўрта махсус, касб-хунар


Қувурларнинг мустахкамлик характеристикаси ва уларни



Download 5,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/115
Sana10.03.2022
Hajmi5,05 Mb.
#488706
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   115
Bog'liq
Нефт ва газ қудуқларини бурғилаш

Қувурларнинг мустахкамлик характеристикаси ва уларни 
бирикмалари. 
 
Ишлатиш жараёнида химоя қувурларига ташқи ва ички юқори ортиқча 
босимлар, шунингдек ўқ йўналишли чўзувчи (айрим ҳолларда сиқувчи) 
кучлар таъсир қилиши мумкин. 


152 
Телеграм каналимиз: @ng_uz (Neft va Gaz KITI) 
Агарда қувур ташқи юзасига бир текисда суюқлик босими ҳосил 
қилинса, қувурда сиқилиш кучланиши ҳосил бўлади. Бу кучланиш ички 
юзасида энг юқори, ташқи юзада энг кичик бўлади. Бурғилашда қувурни 
пачоқланишга қаршилик характеристикаси бир меъёрли куч таъсири 
остидаги ташқи босимни ҳосил қилинишини критик босим деб аташ қабул 
қилинган. Ркр, яъни бу шундай ортиқча ташқи босимки, унда қувурни ички 
юзасида ҳосил қилинган кучланиш оқувчанлик чегарасида етиб боради. 
Критик босим Г.М.Саркисов формуласи бўйича ҳисобланади: 





























т
2
2
3
т
т
2
т
3
т
т
2
т
4
2
31
1
2
3
1
1
,
1
k
Ek
k
k
k
Ek
D
k
k
e
k
Ek
k
Р
о
м
о
m
о
м
кр
(12.2) 
Бу ерда δ
т
- қувур материалини оқувчанлик чегараси, Па; Е- 
материални эгилувчанлик модули, Па; е-қувурнинг оваллиги; 
н
м
м
d
k
/


;
н
о
о
d
k
/


;
м
о
d
k
/
т


; (12.3) 
d
н
- ташқи диаметри, м; δ
м
- қувур деворининг энг кичик қалинлиги, м; 
δ
м
- 0,875: δ; δ
о 
– турли қалинликка эга бўлган қувур деворини ҳисоблаш учун 
қалинлик, м δ - ГОСТ 632-80 бўйича қувурни номинал девор қалинлиги: 
Агарда қувурнинг ички юзаси босимини бир меъёрда ошириб борса, 
кучланиш мустахкамлик чегарасидан ошиши туфайли қувур ёрилиб кетиши 
мумкин. Қувурни ёрилишга қарши чидамлилигига, шундай ортиқча босим 
қабул қилинадики, натижада кучланиш ички юзада оқувчанлик чегарасига 
тенг бўлади.
Р
Б
катталикни Барлоу формуласи ёрдамида ҳисобланади. 
d
Р
н
Б
т
2
*
875
,
0


(12.4) 
0,875 – бу рақамли коэффициент бўлиб, девор қалинлиги манфийли 
рухсатини аниқлайди. Химоя қувурларининг бурчакли резьаларида энг 
хавфли кучланиш ўқ йўналишли кучлар таъсирида, биринчи резьбани
чўлғамини тўлиқ кесими бўйлаб ҳосил бўлади. Бундай мустахкамлик 
характеристикаси учун, шундай ўқ йўналишли куч танланадики, натижада 
энг катта кучланиш таъсирида резьбани кесим томонидаги кучланиш 
белгиланган қирқимда оқувчанлик чегарасигача етиб боради. Бу кучни
резба бирикмасидаги титрутувчи (страгивающей) кучланиш Р
стр
деб аталади 
ва Яковлев – Шумилов формуласи бўйича ҳисобланади: 


т
т
21
/
1








ctg
d
k
d
Р
р
ф
ш
с
ср
стр
(12.5) 


153 
Телеграм каналимиз: @ng_uz (Neft va Gaz KITI) 
Бу ерда: d
ср
– биринчи резьбанинг тўлиқ чўлғамининг эгилиши бўйича 
қувурни ўртача диаметри, м; δ
с 
– шу чўлғам бўйлаб эгилиш бўйича қувур 
деворининг қалинлиги, м; k
ш 
– енгиллашиш коэффициенти, k
ш
= δ
с
/ (δ
с
-δ); I
р

тўлиқ кесимли резьба чўлғамининг узунлиги, м; а – резьба кесими 
томомнининг қиялик бурчаги, градус; φ
т
– ишқаланиш бурчаги, φ
т
=7÷ 11
0
.
Трапециадал резбали қувурларни чўзилиш мустахкамлиги учта 
катталик билан характерланади. 
1- Шундай ўқ йўналишли куч қувур кесими бўйлаб берилса, қувурни 
резьбали қисмидан бошқа жойда кучланиш оқувчанлик чегарасига етиб 
боради.
2- Шундай ўқ йўналишли кучланиш таъсирида қувурни муфтаси 
суғириб олинади. 
3- Шундай ўқ йўналишли куч таъсирида биринчи резба чўлғамини эгик
кесимида узилиш рўй бериши мумкин. 

Download 5,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish