Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   151
Bog'liq
True (1)

66. Ў сим ликлар селекцияси
Ўсимликлар селекцияси методлари. Ўсимликлар селекцнясининг асосий 
методлари дурагайлаш ва танлашдир. Бу методлардан одатда биргаликда 
фойдаланилади.
Танлаш методлари мазкур тур ўсимликнинг кўпайиш шаклларига боғ- 
л и к бўлади. Танлашнинг иккита асосий шакли тафовут килинади — ялпи 
ва индивидуал танлаш.
Ялпи тан.гаш селекциячи учун макбул белгиларгя эга бўлган бир гурух 
индивидларни етиштириб олишдан иборат.
Ялпи танлаш кўпинча четдан чангланадиган ўсимликлар орасида ўтка- 
зилади. Кенг таркалган кўпгина жавдар наилари (масалан, Вятка нави) 
шу метод билан чикарилган. Ялпи танлаш генотнпик жиҳатдан бир хил ма- 
териалнинг ажралиб чикишига олиб кела олмайди, чунки четдан чанглана- 
диган ўсимликлар иопуляцияларида қамиша кўп микдорда гетерозигот ин- 
дивидлар бўлади (197- б е т ) . Ялпи танлаш одатда бир қатор кетма-кет авлод-
лар орасида қайта-кайта кўлланилади, лекин бир марта кўлланилиши \ам 
мумкин.
Индивидуал танлаш одамни киэиктираднган белгиларга Эга бўлган ай- 
рим индивидларни ети!нтириб чиқариш ва ундан насл олишдан иборатдир. 
Бу метод хам бир марта ёки тякрорий бўлиши мумкин. У ўзидан чанглана- 
диган ўсимликларга (буғдой, арпа, сулига) к ў п р о к мос келади. Узидан чанг- 
ланадиган 6итта индивид насли соф линия деб аталади. Индивидуал тан- 
лаш соф линиялар чикишига олиб келади, бу линиялар ўзидан чангланиш 
ҳодисаси туфайли гомозигот формалардан ташкил тоиади. (Гетерозигота- 
лар сони камайиб, гомозиготалар сони кўпайишига олиб борадиган моно- 
дурагай чатиштиришни эсланг, 197- бет.) Индивидуал танлаш натижасида 
Питта ёки бир нс.чта гомозигот соф линиялардан иборат навлар хосил бў- 
лади. Бирок, соф линияларда хам мутациялар бўлади, гетерозигот инди- 
видлар пайдо бўлади.
Вегетатив йўл билан кўпаядиган ўсимлик навларида х ў ж а л и к учун фой 
дали белгиларга эга бўлган хар кандай гетерозиготани саклаб колиб кў- 
иайтириб бориш мумкин. Жинсий йўл билан кўпайишда гетерозигот ин 
дивидлардан иборат навларнинг хоссалари сакланиб колмайди ва ажра- 
лнб кетади.
Четдан чангланадиган ўсимликларнинг ўэидан чангланиши. Гетерозис 
ходисаси. Узидан чангланиш гомозиготлик кучайишига олиб боради, бу —
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ў с и м л и и л а р с е л е к ц и я с и
237
ирсий хоссалар мустаҳкамланишига ёрдам беради. Четдан чангланадиган 
ўсимликлар селекциясида соф линиялар олиш ва навда керакли хоссаларни 
мустахкамлаш учун шу методдан фойдаланса бўладими? Усимликларнинг 
ўзидан уруғланиши ва хайвонларда якин қон-кардошларнинг чатишуви 
яшаш кобилиятининг пасайиб кетишига, махсулдорлик камайиб, айнашига 
олиб келиши Дарвинга хам маълум эди.
Унинг ёмон таъсир кўрсатишига сабаб нима? Асосий сабаблардан бири 
кўпчилик генларнинг гомозигот ҳолатга ўтишидир. Организмларда мута- 
ция процесси тўхтовсиз юзага чиқиб туради. Кўпчилик мутациялар рецес- 
сив бўлиб, уларнинг кўпгина қисми ноқулай ирсий ўзгаришларга олиб ке- 
лади ( 2 2 1 -бет). Четдан чангланадиган ўсимликларда бу рецессив мутация- 
лар еиртдан маълум бермайди, чунки улар гетероэигот ҳолатда бўлади. Узи 
дан чангланишда улар гомоэигот ҳолатга ўтади на ўэ таъсирини кўрсата- 
ди. Узидан чангланадиган ўсимликларда нокулай рецессив мутациялар тўп 
ланиб бормайди, чунки улар тезгина гомозигот ҳолатга ўтади ва табиий 
танланишда бархам топиб кетади.
Ўзидан чангланишнинг ёмон таъсир кўрсатишига карамай, селекцияда 
четдан чангланадиган ўсимликларда кўп ва муваффакиятли кўлланилади. 
Одатда аввалига гомозигот линиялар чиқариб олинади да, уларда мақбул 
белгилар мустахкамлаб олинади. Ш у билан бнрга ҳосилдорлик кескин ка 
майиб кетади. Сўнгра ўзидан чангланадиган ҳар хил линиялар четдан чанг- 
лантирилади, натижада бир қанча ҳолларда юқори хосилли дурагайлар 
пайдо бўлади. М азкур усул линиялараро дурагайлаш  деб аталган. Бунда 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish