Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


М аданий ўсимлмиларнмнг турли-тум анлнги ва келиб



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   151
Bog'liq
True (1)

65. М аданий ўсимлмиларнмнг турли-тум анлнги ва келиб  
чициш м аркаэлари
Селекцияда фойдаланиладиган дастлабки материал канчалик хилма- 
хил бўлса, муваффақият билан навлар яратиш учун у шунчалик кў п р о к 
имконият беради ва селекция натижалари шунчалик самарали бўлади. 
Л екин бундай турли-туманликни табиатда 
каердан 
кидириш 
керак? 
Н. И. Вавилов ходимлари билан бирга кўлдан - кўп экспедициялар нати- 
жасида маданий ўсимликларнинг т у р л и - туманлиги ва географик тарка- 
лишини ўрганиб чикди. Экспедициялар Совет Иттифокининг ҳамма тери- 
торияси ва кўпгина ажнабий мамлакатларда: Эрон, Афғонистон, Ўрта 
Денгиз мамлакатлари, Эфиопия, М арказий Осиё, Япония, Шимолий Мар 
казий ва Ж аиубий Америка ва бошкаларда ўтказилди. Ана шу сафарлар 
пайтида маданий ўсимликларнинг карийб 1600 тури ўрганиб чиқилди. Экс- 
педициялардан минглаб уруғ намуналари олиб келинди ва улар СССРнинг 
турли географик зоналарига жойлашган Бутуниттифок ўсимликшунослик 
институтининг кўчатзорларига экиб кўрилди. Ж аҳонд аги маданий ўсимлик- 
ларнинг турли-туманлигини ўрганишга доир ишлар ҳозир ҳам олиб борил- 
мокда. Ж у я а хам кимматли ва мудом тўлдириб борилаётган ана шу ноёб 
коллекциялар селекция иши учун материал бўлиб хизмат килади.
Ана шу ғоят катта материалларнинг ҳаммасини ўрганиб чикиш натижа- 
сида Н. И Вавилов муҳим конуниятларни аниклади ва ҳамма географик 
зоналарда ҳам маданий ўсимликларнинг турли-туманлиги бир хил эмас- 
лигини кўрсатди. Турли экинлар учун улар турли-туман бўладиган марказ- 
лар бор, уларнинг энг кўп навлари, тур-хиллари, хилма хил ирс^й ўзгариш- 
лар шу ерларда жойлашган. Экинларнинг ана шу турли-туман бўладиган
www.ziyouz.com kutubxonasi


М л д л н и й ў с и м л и к л а р н и н г т у р л и -т у м а н л и г и ел к в л и б ч и ^ и ш м а р к а э л ^ р и
235
121. М адйиий ўсим лииларнинг ▼урли-тумлилиғи м кллиб чиқиш м аркаэлари (Н. И. Вави- 
лоа бўммча|.
марказлари мазкур экин навлари келиб ч и ккан районлар х,амдир. Бу хил- 
даги марказларнинг кўпчилиги кадимги дехкончилик марказларига тўғри 
келади: Булар асосан текисликлар бўлмай, балки тоғли 
районлардир. 
Н. И. Вавиловнинг ҳисобига кура ана шундай турли-туман маркаэлари сони 
дастлаб 8 та бўлган. Н И Вавилов бирмунча кейинрок улар 7 та эканли- 
гини фарк к и л а д и Ц .
^
). Жанубий Осиё трппик мариази. Тропик Хиндистон, Хинди-Хитой, Жа- 
нубий Хитой, Ш а р к и Жанубий Осиё ороллари. Маданий ўсимликларга ни- 
хоятда бой (маданий ўсимликлар маълум турларининг карийб ярмига яки- 
ни шу ерда). Шоли, шакаркамиш, кўпгина мева ва сабзааот экинларининг 
ватани.
2. Ш а р ки й Осиё маркази. М арказий ва Ш а р к и й Хнтой, Япония, Тайвань 
ороли, Корея, Соя, тариқни нг бир неча тури, кўпгина мева ва сабэавот экин- 
лариниг ватани. Бу марказ ҳам маданий ўсимликларга бой — дунёдаги тур- 
ли-туман ўсимликларнинг карийб 20% и шу ерда.
3. Жануби-ғарбий Осиё маркаэи. Кичик Осиё, Ўрта Осиё, Эрон, Афғо 
нистон, Ш имолий-Ғарбий Ҳиндистон. Буғдойнинг бир неча формалари, жав- 
дар, купгина донли, д у ккакл и экинлар, ток, мевалар ватани. Ж а хо н маданий 
ўсимликларининг 14% и шу марказдан келиб чиккан.
4. Ўрта денгиз маркази. Урта денгизнинг иккала соҳилида жойлашган 
мамлакатлар. Маданиятнинг кадимги макони бўлган бу марказдан маданий 
ўсимликларнинг карийб 11% и келиб ч и кка н . Зайтун, кўпгина ем-хашак 
ўсимликлари (беда, бир гулли я с м ик), кўпгина сабзавот экинлари (карам) 
билан озикабоп экинлар шулар жумласидандир. 
^
5. Эфиопия (Ҳ абаш истон) маркаэи. Африка китъасининг ўзига хос ма- 
даний ўсимликлар флораси бўлган кичик бир райони (Эфиопия территория- 
с и ). Афтидан, ўзига мустакил бўлган жуда кадимги деҳкончилик маркази. 
Донли сорго, бананнннг бир тури, мойли нўхат ўсимлиги, бир канча буғ- 
дой ва арпа формаларининг ватани.
www.ziyouz.com kutubxonasi


236
Ў с и м л и к л а р , ҳ а й в о н л ^ р ва м и к р о о р г в и и э м л а р с е л е к ц и я с и
6. Марказий Америка маркази. Жанубий Мексика. М а к ка ж ў х о р и , 
узун 
толааи ғўза, какао, ковоклошларнинг бир канча тури, ловия — қаммаси 
бўлиб маданнй ўсимликларнинг қарийб 900 тури чиққан.
7. Анд (Ж а н у б и й Америка) маркази. Жанубий Американиьг ғарбий 
соҳилидаги Анд тоғ тизмаси районининг бир қисмини ўз ичига олади. Кўп- 
гина тугунакли ўсимликлар, жумладан картошка, бяъзи доривор ўсимлик- 
лар (кокаин бутаси, хина дарахти ва бошкалар) нинг ватани
М аданий ўсимликларнинг кўпчилиги ўзининг келиб ч иқиш и жиҳатидан 
юкорида келтирилган географик ^а рказларнинг бир ёки бир нсчтаси билан 
боғликдир.
М ад анин ўсим л икла р нин г тур л и-тум ин.ш ги на келиб чи ки ш м арказлари тугрисид а 
.
ги Н. И. Вавилив таълимоти амалий солекция учун ка нд а й ахам интга зга?

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish