Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   151
Bog'liq
True (1)

генотипини ташкил этади. Таш ки ва ички белгиларининг мажмуаси — бу 
фенотипдир.
Фенотипнинг генотип ва та ш ки мухит шароитларининг ўзаро таъсири 
натижасида ривожланиб бориши юкорида келтирилган мисолдан а н и к кў- 
риниб турибди.
Ирсиятни ўрганиш нинг гибридологик методи. Ж инсий кўпайишда бел 
гиларнинг бир канча авлодлари наслдан-наслга ўтиб боришидаги асосий 
конуниятлар дастлаб чех олими Грегор Мендель томонидан кашф этилган 
ва 1865 йилда эълон килинган эди. Унинг тадкикотлари узок вактгача тў ғ- 
ри баҳоланмай келди. 1900 йилдагина улар гўё кайтадан кашф этилди ва 
бир неча олимлар томонидан тасдикланди хамда биологиянинг янги пайдо 
бўлган сохаси — генетикага асос бўлиб колди.
Мендель ўз тажрибаларини нўхат устида ўтказди. Бу ўсимликнинг хар 
хил навлари кўп бўлиб, улар яхши ифодаланган ирсий белгилари билан 
бир-биридан аниқ ажралиб туради. М асалан, гуллари о к ва кирмиэи, поя- 
си баланд ва паст бўйли, донлари сари к ва яшил, силлик ва буришган бў- 
ладиган навлари бор ва ҳоказо. М ана шу хусусиятларининг ҳар бири маз- 
кур нав доирасида наслдан-наслга ўтиб боради. Н ўхат одатда ўэидан чанг- 
ланади, лекин четдан чангланиши ҳам мумкин.
Мендель текш ириш нинг гибридологик методини— маълум белгилари 
жиҳатидан бир-биридан ажралиб турадиган ота-оиа формаларини чатиш- 
тириш усулини кўллади ва кузатилаётган белгиларнинг бир канча авлод- 
ларда кандай намоён бўлишини ўрганди. Мендель аналитик йўл билан бор- 
ди: ўснмликларнинг ж уда иўп бўладиган турли-туман белгиларидан битта 
ёки бир-бирига карама карш и бир нечта белгиларни ажратиб олди ва кет- 
ма-кет келадиган бир канча авлодларда шуларнинг кандай намоён бўлиши 
ни куэатди. Мендель тажрибаларининг характерли томонда ўрганилаётган 
белгиларнинг барча индивидларда намоён бўлишини микдор жиҳатидан 
аник ҳисобга олиб боришда бўлди. Бу унга ирсиятдаги муайян миқдорий 
конуниятларни белгилаб олишга имкон берди. Йрсият конуниятларини таҳ- 
лил килиш ни Мендель монодурогай чатиштиришдан — ирсий жиҳатдан фа- 
кат бир жуф т белгиси билан фарк киладиган ота-она формаларни чатиш- 
тиришдан бошлади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


197
И р с и я т н и ў р га н и ш н и м г г и й р и д о г о г и и м е т о д и . М е н д е л н и н г б и р и н ч и н о н у н и
Биринчн авлод дурагайларининг 
бир хиллиги. Д пни (ур уғи ) сарик 
ва яшил нўхат ўсимликлари чатиш- 
тирилса, шу чатиштириш натижа 
сида олинадиган биринчи авлод ду- 
рагайларнинг хаммасида дони бў 
лади. К арам а-карш и белги (донлар 
нинг яш иллиги) гўё йўколиб кета 
ди. Биринчи авлод дурагайларнинг 
бир хиллиги тўғрисида Мендель то 
монидан белгиланган коида мана 
шундай 
намоён 
бўлади. Донлар- 
нинг сарик рангидан иборат белги 
бунга карам а-карш и белги 
(яшил 
ранг) юэага чикиш ига гўё йўл кўй 
майди ва Ғ 4 дурагайларининг ҳам 
ма донлари сарик (бир хил) бўлиб 
колади. Белгининг устун туриши хо 
дисаси доминантлик деб, устун ту 
радиган белги эса доминант белги 
деб аталадиган бўлди Кўздан ке- 
чирилаётган 
мисолда 
донларнинг 
сари к ранги яшил ранг устидан до- 
г. мендеяь
минантлик килади. Қарам а -карш и 

бўлган, сиртдан йўқолиб кетадиган 
белги (яшил ранг) рецессив белги 
деб аталади.
Менделнинг биринчи конуни. Бирннчи авлод дурагайларидан олинган 
наслда (иккинчи бўғин — Ғ ,) ажралиш ҳодисаси куэатилади-. ўзида ота- 
оналаридан иккаласининг белгилари бор ўсимликлар маълум сон нисбат- 
ларида пайдо бўлади. С арик донлар яшил донларга қараганда тахминан 
уч баравар о ртик бўлиб чиқади. Д ом инант ва рецессив белгилари бор нў- 
хат донларининг нисбати 3:1 га якии бўлади. Мендель тажрибасида куйи- 
даги миқдорий нисбатлар олинган эди: сариқлари — 6022 та, яшиллари — 
2001 та. Б ош ка жуф т белгиларни ўрганиш юзасидан ўтказилган тажриба- 
лар ҳам шунга ўхш аш натижалар бердиуГул то ж ининг кирмизи ранги ок 
ранги устидан доминантлик килиши ва иккинчи дурагайлар авлодида яна 
боягидек 3:1 аж ралиш га олиб бориши; донларнинг силлиқ шакли бужмай- 
ган шакли устидан доминантлик килиши маълу-м бўлди. ^Рецессив белги 
дурнгайларнинг биринчи авлодида намоён бўлмайди Ажралиш конуни деб 
аталган Менделнинг биринчи конуни ана шунда намоён бўлади: биринчи 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish