Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Б ириккан ҳолда наслдан-наслга ўтиш қодисаси ва жинс



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   151
Bog'liq
True (1)

57. Б ириккан ҳолда наслдан-наслга ўтиш қодисаси ва жинс 
генетикаси
^Б ириккан ҳолда каслдан-наслга ўтиш. Генларнинг мустакил ҳолда та қ- 
симланиши (Менделнинг иккинчи қонуни) шунга асосланганки, ҳар хил 
аллелларга мансуб генлар гомоЛргик хромосомаларнинг турли жуфтларида 
бўлади. Табиийки-, генлар хромосомаларнинг бир жуфтида бўлса, ав^од- 
ларда турли генлар (аллел бўлмаган генлар) кандай тақсимланади деган 
савол туғилади. Бундай ходиса бўлиб туриш и керак, чункн генлар сони хро- 
мосомалар сонидан кўп марта о ртиқ бўлади. Албатта, бир хромосомадаги 
генларга мустақил ҳолда тақсимланиш қонунини (М енделнинг иккинчи 
қонунини) та тб и қ килиб бўлмайди. Бу қонун хар хил аллелларнинг генла- 
ри турли хромосомаларда бўлгандагина та тбиқ этилади
Генлар бир хромосомада бўлганда наслдан-наслга ўтиш конуниятлари 
хақидагн масала Т. М орган ва мактаби томонидан мукаммал ўрганилган. 
Куэатиш ларнинг а с о с ^ у б ъ е к т и бўлиб кичкинагина мева пашшаси — дро- 
зофила хизмат қилди Ш
Бу хашарот генетикага доир иш учун ж уда хам 
қулай. Бу пашша лаборатория шароитида осон кўпаяди, серпушт бўлади 
ва унинг учун оптимал 25— 26°С температурада хар 10— 15 кунда янги насл 
беради, ирсий белгилари жуда кўп ва турли туман, хромосомалари оз (дип- 
лоид сони 8 та) б ўл а д и ^
Тажрибалар бир хромосомада жойлаш ган генлар бириккан бўлишини, 
яъни мустакил таксимланмай, асосан биргаликда наслдан-наслга ўтишини 
кўрсатдн. Буни конкрет бир мисолда кўриб чикайлик. Танаси кулранг ва 
қанотлари нормал дрозофилани танаси корамтир ва канотлари калта, паш- 
ша билан чатиштирилса, дурагайларнинг биринчи авлодида ҳамма пашша 
лар танаси кулранг ва канотлари нормал бўлади. Бу — икки жуф т аллел 
бўйича гетерозиготадир (кулр а нг тана — кора тана ва нормал қанот — 
калта ка н о т ). Чатиштириш тажрибасини ўтказамиз. Ана шу дигетерози-
'

х 
т
И
1 « .
Ш
Я гг
109. Хром осем йларм мнг чялмашуа 
110. Урғочм ал лрнлм дролсф мла-
**см . 
имнг хр о м о со м а ко м лл оксла р и.
Б итта м р о м о с о м а д а ж о й л а ш га н икм ита 
га н (к н з и л х р о м о с о м а д а г и о ц т ў га р а к - 
м алар) ча л и аш уаи н л ти ж а см д а қ а р хил 
г о м о л о г и к х р о м о с о м а л а р г а ў т и б қ о - 
лади.
с
www.ziyouz.com kutubxonasi


2 0 8
Г е н е ти ка асо слари
гот (танаси кулранг ва каноти нормал) паш ш аларнинг урғочиларини бел- 
гилари рецессив танаси қора ва канотлари калта бўлган эркак пашшалар 
билан чатиштирайлик. Менделнинг иккинчи конунига асосланиб, наслда 
фенотипи тўрт хил бўладиган пашша бунсдга келади: уларнинг 25% нор- 
мал канотли кулранг; 25% калта канотли кулранг; 25% нормал канотли 
кора; 25% калта канотли пашшалар бўлади, деб кутиш мумкин эди
Аслида эса тажрибада дастлабки комбинациядаги белгиларга эга паш- 
шалар (кулранг тана — нормал канот, кора тана 
калта канот) белги 
лари бош кача бўлиб комбинацияланган (кулранг тана — калта к&нот ва 
кора тана — нормал канот) пашшаларга караганда анча кўп (м азкур таж 
рибада 41,5% ) бўлади. Белгилари б о ш ка ч ^ко м б и н а ц и ял а н га н пашшалар 
нинг хар бири атиги 8,5% дан бўлади Н Н Кулранг тана — нармал ка- 
нот ва кора тана — калта канот белгиларини идора этадиган генларнинг 
асосан биргаликда наслдан-наслга ўтиши ёки, бош кача айтганда, бир-бири 
билан бириккан ҳолда бўлиши шу мисолдан кўрнниб турибдиЛБундай би 
рикиш генларнинг бир хромосомада жойлаш уви окибатидир Ш у муносабат 
билан мейозда бу генлар таркалмасдан, балки биргаликда наслдан-наслга 
ўтади. Битта хромосомада ж ойлаш ган генларнинг бирикиш ҳодисаси М ор- 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish