Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


ган қонуни деган ном билан м а ш ҳ у р ^



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   151
Bog'liq
True (1)

ган қонуни деган ном билан м а ш ҳ у р ^
Х ўш , иккинчи авлод дурагайлари ораснда ота-оналарининг белгилари 
бош кача комбинацияланган индивидлар сони нима учун кам бўлади? Ген- 
ларнинг бирикиш ҳодисаси нима учун абсолют эмас? Кузатишларда аник 
ланишича, генларнинг юкорида айтилганидек кайта комбинацияланишига 
сабаб, мейоз процессида гомологик хромосомалар конъюгацияси (179 бет) 
маҳалида улар хеч качон ўз кисмлари билан а л м а ш и нм а й ш уж и , бош кача 
айтганда, улар ўртасида кесишув, чатишув бўлиб ўтади 
М аълумки,
бунда дастлаб иккита гомологик хромосоманинг бирида бўлган генлар хар 
хил гомологик хромосомаларга ўтиб колади. Булар ўртасида кайта ком- 
бинацияланиш бўлнб ўтади. Кесиш увнипг нечоғлик кўп рўй бериб туриши 
турли генлар учун турлича бўлади. Генлар хромосомада канча якин жой- 
лашган бўлса, кесишув махалида улар шунча ка м р о к алоҳидаланади. Са- 
баби, хромосомалар турли кисмлари билан алмашинади, шунга кўра бир 
бирига якин ж ойлаш ган генларнинг бирга бўлиш эхтимоли шунча кўп бў- 
лади. Ш у конуниятга асосланиб, генетик жихатдан яхши ўрганиб чикилган 
организмлар учун хромосомалар генетик картаси туэилган, буларда генлар 
ўртасидаги нисбий масофа кўрсатил!*ан.
Хромосомалар кесиш увининг биологик ахамияти ж уда катта. Ундан 
фойдаланиб генларнинг янги ирсий комбинациялари яратилади, табиий 
танланиш учун материал етказиб берувчи ирсий ўзгарувчанлик кучайти- 
рилади.
Ж ннс генетикаси. Айрим жинсли организмларда (жум ладан одамда 
хам) жинслар нисбати одатда 1:1 ни ташкил этиши маълум. Ривожланиб 
келаётган организм жинсини кандай сабаблар белгилаб беради? Бу масала 
назарий ва амалий жиҳатдан катта ахамиятга эга бўлганлигидан инсонни 
кадимдан киэиктириб ке л а д иГ кўпч и л ик айрим жинсли органиэмлар эркак- 
лари билан урғочиларининг хромосомалар сони бир хил эмас. Ана шу та- 
ф о в у т л а |^ и л а н дрозофиладаги хромосомалар сонн мисолида танишиб чи- 
кайлик 
Уч жуф т хромосомаларн жихатидан олганда бу пашшалар-
нинг эркакларн билан урғочилари бир-биридан фарк килмайди. Л екин бир 
жуф т хусусига келганда муҳим тафовутлар бўлади. Урғочисида иккита бир
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и к к а н ҳо л д а н а с гд а н -и а с л га ўтиш қо д и с а с и ва ж и н с ге н е т и ка с и
209
хил (ж уф т) таёқчасимон хромосомалар бор; эркагида бундай хромосома 
ф акат битта, унинг жуф тини икки елкали алохида бир хромосома таш кил 
этади Э ркаклари билан урғочиларида ф арк килмайдиган, бир хилдаги хро- 
мосомалар аутосомалар деб аталади. Эркаклари билан урғочилари бир- 
биридан ф арк киладиган хромосомалар эса ж инсий хромосомалар дейи- 
лади. Ш ундай килиб, дрозофиланинг хромосомалари сони олтита аутосома 
на иккита жинсий хромасомадан ташкил топади. Урғочи пашшада кўш а л о к 
эркак пашшада эса якка ҳолда бўладнган таёкчасимон, жинсий хромосо- 
мани Х-хромосома деб аталади; иккинчи жинсий хромосома (урғочи паш- 
пшда бўлмайдиган, эркак пашшада икки елкали бўладиган хромосома) 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish