Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Ерда ҳаёт пайдо бўлиши йўлидаги дастлабки к,адам



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   151
Bog'liq
True (1)

Ерда ҳаёт пайдо бўлиши йўлидаги дастлабки к,адам анорганик молеку- 
лалардан нобиологик (абиоген) йўл билаи органик молекулалар синтез- 
ланиши бўлди. Америка олими С. Миллер ва совет олимлари А. Г. Пасин- 
ский ҳамда Т. Е. Павловскаялар дастлабки океан сувларида бўлиши мум- 
кнн бўлган анорганик моддалардан электр раэрядлар ва ультрабинафша 
нурлар таъсири остида м ураккаб органик бирикмалар ҳосил бўлишини та ж
риба йўли билан исбот этиб бердилар. Америка олимлари С. Ф окс ва К Д о
эе ибтидоий Ерда маажуд бўлган шароитда оқсиллар сингари моддалар 
ҳам абиотик йўл билан синтеэланиши мумкинлигини кўрсатиб бердилар 
О рганик моддалар дастлабки океан сувларида тўпланиб борган Улар аввал 
жуда суюлиб кетган эритма кўриниш ида бўлган
Ерда ҳаёт пайдо бўлиши йулидаги икки нчи қадам органик моддаларнинг 
концентрланиш процесси бўлди Академик А. И. Опарин тахминига кўра, 
бу процесс ўз-ўзидан концентрланиш ва коацерватлар ҳосил қилиш дек юко- 
ри молекулали барча моддаларга хос бўлган хусусият туфайли юзага чик- 
кан. Коацервацияланиш ҳодисаси шундан иборатки, баъзи шароитда (ма- 
салан, электролитлар иш тирокида) юкори молекулали моддалар эритма 
дан ажралиб чикади, лекин чўкм а кўриниш ида ажралиб чикмасдан, балки 
коацерват деб аталадиган анча концентрланган эритма кўрнниш ида аж - 
ралиб ч и қа ди. Қ оацерват чайкатилганида у майда-майда томчиларга бўли- 
ниб кетади Ш
А. И. Опарин текш ириш лари коацерват томчиларининг атрофдаги эрит- 
мадан хар хил моддаларни юта олишинн кўрсатади. Бу озиқланиш процесси- 
га ўхшаб кетади Моддани ютиш натижасида коацерват томчиси каттала- 
шиб боради. Бу — сиртдан ўсиш процессига ўхшаб кетади. Т ажриба ша- 
роитини коацерватга ютилган моддалар ўзаро реакцияга кириш адиган, бу 
реакция маҳсулотлари эса коацерватдан атрофдаги муҳитга ажралиб чи- 
кадиган килиб танлаб олиш мумкин Бу — ҳужаЙрадан моддалар алмаши 
нуви маҳсулотларини чиқариш процесснга ўхш аган бўлади. А И Опарин 
фикрига кўра, коацерват томчилари ўртасида ҳатто яшаш учун кураш га 
ўхшаб кетадиган ҳодиса рўй бериб туради, натижада ҳийла чндамли, ат 
рофдаги муҳитга анча мослашган томчилар бутун саю
1
аниб колади.
Бирок, коацераатларда жонлн органнзм нинг асосий белгиси 
уларнинг 
таркибига кирадиган молекулаларни ўз-ўзидан бунёдга келтирнб туриш 
лаёқати ҳали бўлмаган.

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish