Rivojlantirish institu ti


  Olam  taraqqiyotining tabiiy-geografik jihatlari


bet41/253
Sana16.07.2021
Hajmi
#120939
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   253
Bog'liq
2 5404569494171419775

5. 
Olam  taraqqiyotining tabiiy-geografik jihatlari.  O im is h d a n  
hozirga  q a d a r  O lam   to 'g 'risid a g i  tu sh u n c h a lar  o 'z g a rib   keldi.  Bu 
shubhasiz ishlab chiqarish kuchlarining rivojlanishi bilan uzviy bogiiq. 
Jum ladan, dastlab odam lar O lam  deganda faqat o ‘zlari yashab  yurgan
43


jo y larn ig in a  tu sh unganlar.  K eyinchalik,  ilm -fan   taraqqiyoti  tufayli 
O lam n in g   m arkazi  qadim gi  sivilizatsiya  m arkaziga  k o ‘chdi.  0 ‘sha 
davrda  tuzilgan  dastlabki  xaritalarda  h am   o ‘zlari  yashagan  sh ah ar, 
bilgan o ‘lkalami Olamning markazi deb tasvirlaganlar.  Kishilar ongining 
o ‘sishi  m unosabati  bilan  O lam   quruqlik  va  suvdan  iborat  ekanligi, 
Y erni  quruqlikda va suvda yashaydigan  hayvonlar k o ‘tarib turishini, 
Y erning shakli  yassi disk shaklidaligini  tasavvur etganlar.
Sivilizatsiyaning rivojlanishi bilan O lam ning markazi Yerga, Yerdan 
Quyoshga  ko‘chdi.  N atijada  geosentrik  (geo —  Yer)  va  geliosentrik 
(gelio —  Quyosh)  g ‘oyalar  tarkib  topdi.  Ilm iy-texnika  inqilobi  tufayli 
O lam ning  m arkazi galaktikam iz — Som on  y o lig a   ko‘chdi.  A niqlani­
shicha, Som on yo‘li ham  Olamning markazi emas, balki „katta portlash“ 
sodir b o ig a n  faraziy nuqta b o iib  chiqdi.  Shuning uchun b o is a  kerak, 
„N uqtadan taralgan 01am “  iborasi  ishlatiladi.  D em ak,  O lam  — bu bizni 
o ‘rab turgan xilma-xil m oddiy borliq (dunyo)dir.
O lam ning tuzilishi deganda ko‘zga koYinmas juda kichik zarracha­
lardan  to cheksiz hududlarda tarqalgan m etagalaktikalar va ular o ra- 
lig ld a g i  b o ‘shliqlarni  tu sh u n am iz.  M etag alaktikalar yuz  m illionlab 
galaktikalardan tashkil  topgan O lam n in g  birinchi  darajali qurilm asi. 
G alak tik alar Q uyosh singari yuzlab  m illion yulduzlarni  birlashtirgan 
ikkinchi darajali qurilm a,  Q uyosh sistemasi o ‘ziga qam rab olgan to ‘q- 
qizta  p lan e ta,  asteroid,  kam eta  va  ular o ra lig ld a g i  b o ‘shliqlar bilan 
uch in ch i  darajali  qu rilm a,  Y er tabiiy  y o ld o s h i  Oy  bilan  t o ‘rtin c h i, 
Y er o lzini halokatli  Q uyosh sham ollaridan  m uhofaza qilgan m agnito- 
sfera va geografik qobiqlari bilan birgalikda beshinchi  darajali va  h.k. 
O lam ning qurilm alaridir.
O lam n in g   paydo  b o lis h i,  taraqqiyoti  va  taqdiri  to ‘g ‘risidagi 
g ‘o yalar O lam   — „katta  p o rtla sh "  m ahsuli  iborasi bilan  ifodalanadi. 
M asalan,  O lam  taraqqiyotining o chiq, yopiq,  pulslanuvchi,  „muttasil 
ho lat"  m odellari  mavjud.
M etagalaktika,  galaktika  va  yu ld u zlar d unyosi  „katta  p o rtla sh " 
sochilm a (materiya)laridan paydo b o ig an . Quyosh sistemasining paydo 
b o lish in i  D ekart-K ant-L aplas ta ’lim oti eng to ‘g‘ri  tushuntirib beradi. 
Bu  t a ’lim otga  k o ‘ra  Q uyosh  sistem asi  k o in o td a g i  c h a n g sim o n  
zarrach alar (m ateriya) dan  hosil  b o ig a n .
O lam   m ateriya  harak atin i  m exanik,  fizik va  kim yoviy  h a ra k a t- 
larining  natijasi  deb  q aram o q   kerak.  B inobarin,  bizga  eng  yaqin 
yulduz —  Q uyosh  ham   m ateriya  h a ra k a tin in g   ushbu  uch  tu rining 
m ahsulidir.
Q uyoshning aylanm a harakati va uning tabiiy-geografik oqibatlari 
xususida quyidagilarni aytib o l is h  joiz.  Q uyosh Y erdan  150  m ln.  km 
uzoqlikda joylashgan oddiy yulduzlardan biri.  U  tortilish — gravitatsiya 
va bosim  kuchlari ta ’sirida m uvozanat  holatidagi gazli-plazm ali-olovli 
shardir.  Q uyo sh d an   c h iq q an   n u r  bizga  8  m in u td a n   o rtiq ro q   vaqt 
44


ichida  yetib  keladi.  T erm o y ad ro   reaksiyasi  (vodorodning  geliyga 
aylanishi)  tufayli  Q uyosh  h a r  sekundda  4  •  1025  J  energiya  ajratib 
chiqaradi. Ana shu energiyaning m a’lum qismi Yerga hayot bagMshJaydi.
Q uyosh  S om on yo 6lining gardishiga y a q in ro q jo y d a  joylashgan. 
G alaktikadagi barcha yulduzlar bir-biridan 4 — 6 yorug‘lik yili  uzoq­
likda  h arakatlanadi.  M asalan,  Q uyosh eng yaqin  Praksim a  Sentavri 
yulduzidan tax m in an  4 yorugMik yili  uzoqlikdadir.
Q uyosh  sistem asi  S om on  yoMini  m arkazi  atrofida  o ‘z  orbitasi 
b o ‘ylab  200  —  240  m ln  yilda  bir  m arta  toMiq  aylanib  chiqadi.  Bu 
galaktika yilidir. Quyoshning orbita b o ‘ylab harakat tezligi bir sekundda 
250 km  ni tashkil etadi.
O lim lar Q uyoshning galaktika yilini  um um lashtirib,  ikkita faslga: 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   253




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish