Республикаси олий ва



Download 2,52 Mb.
bet116/160
Sana17.07.2022
Hajmi2,52 Mb.
#810842
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   160
Сценарийларнинг тартиб рақами, i

NPVi,
млн.сўм.

Pi

NPV кут., млн.сўм.



Зэ млн.сўм

1

2

3

4

5

1.

3,5

0,2

0,7







2.

3,24

0,3

0,97







3.

-0,5

0,2

-0,1

0,2

-0,1

4.

2,5

0,2

0,5







5.

-1

0,1

-0,1

0,1

-0,1

Лойиҳа натижаси

-

1

1,97

0,3

-0,67

Pэ = Σ Рi Рэ = 0,2+0,1=0,3


Зэ = (Σ NPVi,з *Рi,з)/ Pэ Зэ = (-0,1-0,1)/0,3 = -0,67

Ҳисоб-китобларнинг кўрсатишича, лойиҳани амалга ошириш орқали ноаниқликни ҳисобга олган ҳолда кутилдиган самара 1,97 млн. сўмга тенг ва бунда салбий лойиҳалар бўйича зарарлар -0,67 млн. сўмни ташкил этади.



  1. масала. Қуйидаги жадвал маълумотлари асосида лойиҳанинг кутилган интеграл самарасини ҳисобланг. Ноаниқликни ҳисобга олувчи махсус норматив λ=0,3 деб ҳисоблансин.



Сценарийлар
, i

NPVi,
млн.сўм.

Pi

maxΣ(NPVi*Pi) (гр.1*гр.2)млн.сўм.

minΣ(NPVi*Pi) (гр.1*гр.3)млн.сўм.

NPVкут., млн.сўм.

1

2

3

4

5

6

1

3,5

0,2

0,1

0,7

0,35

1,74

2

3.24

0,3

0,3

0,97

0,97

3

-0,5

0,1

0,2

-0,05

-0,1

4

2,5

0,3

0,2

0,75

0,5

5

-1

0,1

0,2

-0,1

-0,2

Жами

-

1

1

2,27

1,52

NPVкут. = λ maxΣ(NPVi*Pi)+[(1- λ minΣ(NPVi*Pi))] NPVкут.= 0,3*2,27+(1-0,3)*1,52 = 1,74 млн. сўм.


NPVкут.=1,74млн. сўм – лойиҳадан кутилган интеграл самара ижобий бўлганлиги унинг самарадорлигини билдиради.

  1. масала. Қуйидаги жадвал маълумотлари асосида лойиҳанинг кутилган интеграл самарасини ҳисобланг. Ноаниқликни ҳисобга олувчи махсус норматив λ=0,3 деб ҳисоблансин.

Сценарийлар
, i

NPVi,
млн.сўм.

Pi

maxΣ(NPVi*Pi) (гр.1*гр.2)млн.сўм.

minΣ(NPVi*Pi) (гр.1*гр.3)млн.сўм.

NPVкут., млн.сўм.

1

2

4

5

6

1

3,5

0,2

0,7




0,51

2

3.24

0,3

0,97




3

-0,5

0,2




-0,1

4

2,5

0,2

0,5




5

-1

0,1




-0,1

Жами

-

1

2,17

-0,20

λ=0,3 бўлганда NPVкут. қуйидагига тенг:


NPVкут.= 0,3*2,17+ (1-0,3)*(-0,2) = 0,51 млн.сўм.
Ўзаро зиддиятли қарама-қарши бўлган лойиҳа сценарийларини ҳисобга олган ҳолда лойиҳанинг кутилган интеграл самараси ҳисобланганда, 0,51 млн. сўм билан ижобий натижага эришилди, демак, лойиҳани самарали деб ҳисоблаш мумкин.
18 - МАВЗУ: КОРХОНАЛАР МОЛИЯВИЙ РИСКЛАРИНИ
БОШҚАРИШ
РЕЖА:

  1. Корхоналарнинг молиявий рисклари турлари;

  2. Корхоналарда молиявий рискларни бошкариш;

  3. Корхоналарнинг молиявий рискларини камайтириш йуллари;

Бозор муносабатлари шароитида ҳар қандай мулкчилик шаклидаги корхоналар фаолиятида рискларнинг мавжудлиги бу табиий ҳолат ҳисобланади. Чунки тадбиркорлик фаолияти муайян бир таваккалчиликларга асосланган ҳолда амалга оширилади. Бундай шароитда корхоналарда
кутиладиган даромад, фойда ва бошқа молиявий кўрсаткичларни ололмаслик эҳтимоллиги юзага келиши мумкин.
Корхоналар молиявий-хўжалик фаолиятида кутилган фойданинг олинмаслиги, кутилмаган харажатларнинг келиб чиқиши билан боғлиқ ҳодисалар ёки уларнинг юз бериш эҳтимолликлари рискни ифодалайди.
Корхона менежерларининг рискларни бошқаришдаги асосий вазифаларидан бири бўлиб, рискларни пайдо бўлиш манбаларини аниқлаш, уларни бартараф этишнинг алоҳида йўллари ва усулларини белгилаш ҳамда бундай рискларни келгусида олдини олиш бўйича аниқ чора тадбирлар ишлаб чиқиш ҳисобланади. Иқтисодиётни модернизациялаш шароитида корхоналарда рискларни бошқариш механизмини тўғри ташкил этиш ва рискларни самарали бошқариш, корхонанинг молиявий барқарорлигини сақлаб қолиш билан биргаликда ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш жараёнини узлуксизлигини таъминловчи муҳим омиллардан бири саналади. Хорижий компанияларда рискларни бошқариш бўйича алоҳида бўлимлар ва масъул ходимлар тайинланган бўлиб, ушбу бўлим ёки риск-менежментининг асосий функцияларига қуйидагилар киради:

  • рискларни юзага келиш соҳалари ва манбаларини аниқлаш;

  • рискларни камайтириш йўллари ва усулларини белгилаш;

  • рискларни суғурталаш жараёнини бошқариш;

  • рискларни башоратлаш;

  • диверсификациялаш жараёнини бошқариш;

  • рискларни бошқариш ва камайтириш бўйича ишларни ташкил этиш;

  • рағбатлантириш; назорат ва бошқалар.

Масала. Иккита бир-бирига ўхшаш бўлган ишлаб чиқариш корхоналарининг фаолиятлари тўғрисидаги маълумотлар қуйидаги жадвалда берилган. Иккала корхона учун маҳсулот бирлиги баҳоси 25 АҚШ долл. Агар иккала корхона учун маҳсулот сотиш ҳажми 1500 дона маҳсулот бўлса,
зарарсизлик нуқтасини, молиявий барқарорлик кўрсаткичини ҳамда ҳавфсизлик индексини топинг.

Иккита ишлаб чиқариш корхоналарининг фаолиятлари тўғрисида маълумотлар



Ҳаражат турлари

1-корхона

2-корхона

Доимий ҳаражатлар

1. Ремонт хизматлари, АҚШ долл.

1400

1500

2. Корхона устама ҳаражатлари, АҚШ долл.

1900

2000

3.Маъмурий ҳаражатлар, АҚШ долл.

3000

3500

4. Сотиш ҳаражатлари, АҚШ долл.

1200

1200

Маҳсулот бирлигига кетган ўзгарувчан ҳаражатлар

1.Хом ашё, асосий материаллар, АҚШ долл.

6

4

2. Бошқа материаллар, АҚШ долл.

5

3,5

3. Ишчиларнинг иш ҳақи, АҚШ долл.

5

6,5

4. Коммунал ҳаражатлар, АҚШ долл.

2

2

5. Энергия ва техник мақсадларга ҳаражатлар,
АҚШ долл.

1

1

Доимий ҳаражатлар:


1) С1 = 1400+1900+3000+1200=7500 АҚШ долл.
2) C2 = 1500+2000+3500+1200= 8200 АҚШ долл.
3) Ўзгарувчан ҳаражатлар:
1) V1 = 6+5+5+2+1=19 АҚШ долл.
2) V2 = 4+3,5+6,5+2+1=17 АҚШ долл.
Зарарсизлик нуқтаси:

Q = C / (P –V)


1) Q1 = 7500/(25-19) = 1250 дона.
2) Q2 = 8200/(25-17) = 1025 дона.
2- корхона 1- корхонага қараганда барқарорроқ, чунки 1025 та маҳсулот сотганда унинг барча ҳаражатлари қопланади, 1- корхона учун эса 1250 та маҳсулот сотса, унинг барча ҳаражатлари қопланади.
Иккала корхона учун зарарсизлик нуқтасини пул кўринишида ифодаласак,
1) Q 01 = 25*1250 = 31250 АҚШ долл.
2) Q 02 = 25*1025 = 25625 АҚШ долл.
Молиявий барқарорлик:
1) ΔD 1 = (25*1500) – 31250 = 6250 АҚШ долл.
2) ΔD 2 = (25*1500) – 25625 = 11875 АҚШ долл.
Ҳавфсизлик индекси:
1) I 01 = ΔD 1/ D кор. = 6250/(25*1500) = 0,1667 ёки 16,67 %.
2) Ι 02 = ΔD 2/ D кор. = 11875/(25*1500) = 0,3167 ёки 31,67 %.
Молиявий барқарорлик кўрсаткичи ва ҳавфсизлик индекси бўйича ҳам 2- корхона 1- корхонага қараганда ижобий тавсифга эга.

III. МУСТАҚИЛ ТАЪЛИМ МАШҒУЛОТЛАРИ


  1. МАВЗУ: МОЛИЯВИЙ РИСКЛАРНИНГ ИҚТИСОДИЙ МОҲИЯТИ ВА УНИ БОШҚАРИШНИН ГЗАРУРЛИГИ




    • биринчи гуруҳ риски. Тадқиқотчиларнинг талқинига кўра, риск кенг маънода номаълум воқелик бўлиб, унинг юз бериши оқибатида фаолиятга ижобийёки салбий таъсир етказилиши мумкин;

    • иккинчи гуруҳ риски. Олимларнинг қарашларига кўра, риск фаолият сифатида ютуқли натижага эришиш мақсадида амалга оширилган саъй- ҳаракат ҳисобланади;

    • учинчи гуруҳ риски. Тадқиқотчилар бу рискни муқобил вариантларданбирини танлаш жараёнида ютуққа эришиш ёки хатога йўл қўйиш эҳтимоли сифатида талқин этишади.

Молиявий рисклар турлари


Вазифа: Молиявий рискларнинг ўзаро боғлиқлигини асосланг ва уларнинг ўзига ҳос жиҳатларини кўрсатиб ўтинг.
Тест топшириқлари.

  1. Молиявий риск тушунчасига берилган турли талқинларга асосланиб молиявий рискларнинг туркумланиши келтиринг.

А. Риск ҳодиса сифатида, риск кутилаётган йўқотиш сифатида.
Б. Риск воқеа сифатида, риск фаолият сифатида, риск ҳатога йўл қўйиш ёки муваффақиятга эришиш сифатида.
С. Риск мавҳумлик сифатида, риск воқеа сифатида, риск йўқотиш сифатида.
Д. Риск хавф-хатар сифатида, риск муваффақият сифатида.

  1. Download 2,52 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish