Режа: Динамик дастурлаш ҳақида асосий тушунчалар



Download 418 Kb.
bet4/7
Sana24.02.2022
Hajmi418 Kb.
#238737
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
9-мавзу. Динамик дастурлаш

З(0)0; (4)
Х(т)–В(т)+З(0)0; (5)
Х(Т)–В(Т)=З(Т). (6)
Бунда (4) шарт режалаштирилаётган даврнинг бошидаги маҳсулот заҳираси манфий эмаслигини кўрсатади. (5) шарт ихтиёрий т босқичдаги маҳсулот заҳирасининг манфий эмаслигини кўрсатади. (6) шарт режалаштирилаётган даврнинг охирида корхонада ортиб қолган маҳсулот миқдори З(Т) га тенг эканлигини кўрсатади.
Ҳосил бўлган (3)-(6) модел маҳсулот ишлаб чиқариш ва сақлашни режалаштиришнинг динамик модели дейилади.
Бу моделга асосан ҳар бир қадамдаги маҳсулот ишлаб чиқаришни шундай режалаштириш керакки, натижада уни ишлаб чиқариш ва сақлаш учун сарф қилинган ҳаражатлар йиғиндиси минимал бўлсин.
Мисол. Харидоргир маҳсулот ишлаб чиқаришни кенгайтириш учун бунинг маҳсулот ишлаб чиқарувчи н та корхоналарга С минг сўм капитал маблағ ажратилган.
Агар и-корхонага хи минг сўм капитал маблағ ажратилса, у ҳолда бу корхонадаги маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми фии) миқдорга ошади.
Барча корхоналарда ишлаб чиқариладиган маҳсулот ҳажмини максимал ошириш учун капитал маблағни корхоналарга қандай тақсимлаш керак?

Ечиш. Масаланинг математик модели қуйидаги кўринишда бўлади:
Бу йерда фии) – хи капитал маблағнинг чизиқсиз функсияси.
Агар фии)–қавариқ функсия бўлса, у ҳолда масалани 14- маърузада танишган усуллардан бирини қўллаб ечиш мумкин. Агар фии)–ихтиёрий чизиқсиз функсия бўлса, у ҳолда (7)-(9) масалани динамик дастурлаш усулини қўллаб ечиш керак бўлади. Бунинг учун масалани кўп босқичли масала сифатида ифодалаш керак. Капитал маблағни н та корхонага тақсимлаш вариантларини ўрганиш ва ҳар бир вариантга мос келувчи самарадорлик даражасини аниқлаш ўрнига С миқдордаги капитал маблағни, аввал, битта корхонага, кейин иккита, ва ҳоказо, н та корхонага тақсимлаш самарадорлигини аниқлаймиз. Шундай йўл билан масала кўп босқичли динамик дастурлаш масаласига айланади.
Ҳар бир к-корхонага ажратиладиган капитал маблағ ҳақидаги қарор бошқариш бўлади. Шундай бошқаришлар ичида (3) функсияга максимал қиймат берувчисини топиш керак.
Адабиётлар.

  1. Қ . Сафаева. Математик дастурлаш. Дарслик. Т.׃ «Ибн Сино», 2004. 267-281- бетлар.

  2. Қ . Сафаева. Математик дастурлаш. Ўқув қўлланма. Т.: «ЎАЖБНТ» Маркази, 2004. 183-198 - бетлар.

  3. Қ . Сафаева, Ф. Шомансурова. «Математик дастурлаш» фанидан маъруза матнлар тўплами. ТМИ., 2003 144-158- бетлар.



Download 418 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish