Рецептура



Download 0,82 Mb.
bet19/72
Sana21.02.2022
Hajmi0,82 Mb.
#39754
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   72
Bog'liq
Умумий рецептура, қўлланма

. . . . . . . . . . . . . .

124


1-МАВЗУ – Кириш, дозалар, ўлчов бирликлари, рецептнинг тузили- ши, дори шакллари. Қошиқларда дозаланадиган эрит- малар, аралашмалар (микстуралар) ва суспензиялар
Умумий рецептура. Фармакопея
Умумий рецептура – фармакологиянинг асосий 3 та бўлимидан биттаси бўлиб, турли дори шаклларига рецепт ёзиш қоидаларини ўргатади.
Турли дори шаклларини тайёрлаш, шунингдек дори воситаларининг си- фати ва фаоллигини аниқлаш усуллари фармакопея деб аталадиган махсус қўлланмада таърифланади (pharmacon – дори, poieo – қиламан, тайёрламоқ- даман деган сўзлардан олинган). Бундай китобларнинг энг биринчиси – IX асрда – 869 йилда араб табиби Шопур Ибн Сахл томонидан Боғдод шаҳрида ёзилган «Китоб ал-акрабадин улкабир» («Катта фармакопея») номи билан бутун дунёга машҳурдир. Нисбатан мукаммаллаштирилган, замонавий фар- макопеялар учун асос бўлган иккинчи китоб эса 967-976 йилларда Абу Ман- сур Муваффақ бинни Али ал-Хиравий томонидан ёзилган «Китоб ал-абйина ан-ҳақайиқ ал-адвийа» («Дориларнинг ҳақиқий хоссалари асоси тўғрисида китоб») асар бўлиб, тиббиётда у «Абу Мансур Фармакопеяси” номи билан машҳурдир.
Ҳозирги пайтда мамлакатимиз ўз мустақиллигига эришгандан сўнг, Соғ- лиқни сақлаш вазирлиги ҳузуридаги фармакопея қўмитаси томонидан Ўзбе- кистон Республикаси Давлат Фармакопеясини яратиш устида жадал ишлар олиб борилмоқда. Ушбу ишлар амалга оширилгунига қадар мамлакатимизда 1986 йилда собиқ Совет Иттифоқи Соғлиқни сақлаш вазирлиги томонидан қабул қилинган XI-нашрли фармакопеяга амал қилишга келишилган.
Фармакопея қонун кучига эгадир, ундаги қоида ва йўл-йўриқларнинг ҳаммаси барча тиббий ходимлар ва фармацевтлар учун мажбурийдир. Фар- макопеяда асосий дори моддаларининг номлари, формулалари келтирилиб, физик-кимёвий хоссалари ва бир марталик ҳамда суткалик энг катта дозалари кўрсатиб ўтилади. Унда заҳарли (А рўйхатига кирадиган – Venena) ва кучли таъсир кўрсатадиган (Б рўйхатига кирадиган – Heroica) дори воситаларининг рўйхати ҳам келтирилган. Фармакопеяга киритилган ва тиббиётда қўллаш учун тавсия қилинган тайёр дори воситалари официнал препаратлар дейи- лади (officina – дорихона деган сўздан олинган). Врачнинг кўрсатмаси (фар- мойиши) бўйича дорихоналарда тайёрланадиган дори воситаларига эса ма- гистрал препаратлар дейилади (magister – ўқитувчи сўзидан олинган).

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish