37
6) Барча уч ҳиссали оддий ўлчовлар уч силтов билан — пастга,
ўнгга ва юқорига томон дирижёрлик қилинади:
в) Тўрт ҳиссали ўлчовлар тўрт силтов билан — пастга, чапга,
ўнгга ва юқорига томон дирижёрлик қилинади:
4
2
3
1
Мактабгача таълим муассасаларида мусиқа тарбичиси болаларга
мусиқа машғулоти бериш даврида хар бир ўргатилаётган мусиқа
асарини дирижёрлик қоидалари асосида олиб боради.
Чунки, у қоида ижро махоратини очиб беради. Болалар эса бу
кўрсатма асосида тушуниб унга ифодали тарзда кўникма
хосил
қилишади.
Мажор, минор, учтовушликлари ва уларнинг ёзилиши
Режа:
1. Мажор лади хақида маълумот.
2. Минор лади хақида маълумот.
Халқ мусикасида хилма-хил ладлар учрайди. Мумтоз мусиқада,
жаҳон мусиқа санъатида халқ ижоди ва унга хос бўлган хилма-хил
ладлар маълум даражада ўз аксини топган. Лекин асосий ўринни
мажор билан минор лади эгаллаган.
Турғун товушлари (бирин-кетин ёки бир йўла эшитилишда) учта
товушдан иборат бўлиб, мажор ёки катта учтовушликни-аккордни
ҳосил қилган ладга мажор лади дейилади.
Товушлар учтовушликда,
терция бўйича жойлашадилар: катта терция — пастки ва ўрта
товушлар орасида, кичик терция эса ўрта ва юқори товушлар орасида
бўлади.
38
Учтовушликнинг энг паст ва энг юқори товушлари оралиғида соф
квинта интервали хосил бўлади.
Масалан:
Мажор кат.3 кич.3 соф 5.
учтовушлиги
Тоникадан тузилган мажор учтовушлиги тоника учтовушлиги
дейилади.
Нотурғун товушлар турғун товушлар орасида ёнма-ён жойлашган
бўлади. Мажор лади еттита товушдан иборатдир.
Ладдаги товушларнинг баландлик нисбати тартибида бир
тоникадан навбатдаги октаванинг бошқа
бир тоникасигача
жойлашувига лад товушқатори ёки гамма дейилади.
Гамма ҳосил қиладиган товушларга эса поғоналар дейилади.
Мажор ладининг гаммасида еттита поғона бор. Бу поғоналар рим
рақамлари, билан белгиланади:
I II III IV V VI VII ( I ) VII VI V IV III II I
Мажор гаммасининг поғоналари бирин-кетин келадиган
секундалар хосил қилади. Поғоналар ва
секундаларнинг жойлашуви
қуйидаги тартибда бўлади:
Поғоналари юқоридаги тартибда жойлашган гаммага табиий
(натурал) мажор гаммаси дейилади. Шу кўринишга эга бўлган лад эса
табиий мажор деб аталади.
Минор лади деб, турғун товушлари бирин-кетин ёки бир вақтда
эшитилган ва кичик ёки минор учтовушлигидан ҳосил бўлган ладга
айтилади. Минор учтовушлигининг турғун товушлари терция бўйича
39
жойлашгандир: I ва III поғоналар
орасида кичик терция, III ва V
поғоналар орасида катта терция бор. Минор учтовушлигининг икки
четидаги: товушлар соф квинта интервалини ҳосил қилади:
Минор кич.3 кат.3 соф 5.
Минор
учтовушлиги
терциялари
мажор
учтовушлиги
терцияларига нисбатан тескари жойлашганлар.
Ля-минор
а-moll
Тонлар 1 тон ½ тон 1 тон 1 тон ½ тон 1 тон 1 тон
Минор лади ҳам мажор лади сингари етти поғонадан иборат.
Минор ладининг гаммаси мажор ладининг гаммасидан
секундаларнинг жойлашиш тартиби билан фарқ қилади. Табиий
минор гаммасида секундаларнинг жойлашиши қуйидагича бўлади:
кат. 2, кич- 2, кат. 2, кат. 2, кич. 2, кат. 2, кат. 2.
Мажор гаммаси поғоналари қандай рақамлар билан белгиланса ва
қандай аталса, табиий минор гаммаси поғоналари ҳам
шундай
белгиланади ва номланади.
Do'stlaringiz bilan baham: