61
+
62
+
63
бу ерда
в
3
- учинчи боскичдаги йуналиш курсаткичи
д
оркали [-450, 450]
ораликда аникланган буриш бурчаги.
Учинчи боскичнинг укититтт жараёнида барча тасвирлар бир текисда [-4 5 0,
450 ] бурчак оралигида огдирилади.
Таклиф этилаётган модел аниклигини текшириш учун ROC- эгри чизиги
(Receiver operating characteristic) ва AUC (area under the curve) меъзонларидан
фойдаланилган. 2-расмда ишлаб чикилган алгоритм ва Виола-Жонс ва HOG
тажрибавий тадкикотлар оркали солиштириш натижалари келтирилган.
2-расм. WIDER FACE юз тасвирлари базаси буйича ROC эгри чиз^и.
Координаталар системасида ROC эгри чизигини косил килиш учун
моделнинг чин позитив даражаси (TPR-true positive rate) ва ёлгон позитив
даражалари (FPR-false positive rate) уртасидаги муносабатдан фойдаланилади.
Куйида чин позитив даража ва ёлгон позитив даражаларни аникдаш
формулалари келтирилган:
TPR
FPR
ТР
TP + FN ’
FP
FP + T N '
бу ерда ГР-модел позитив деб тугри башорат килган намуналар сони, FA -модел
негатив деб нотугри башорат килган намуналар сони,
FP-
модел позитив деб
нотугри башорат килган намуналар сони, FA -модел негатив деб тугри башорат
килган намуналар сони.
16
AUC меъзони ROC эгри чизиги аникдигини ифодаловчи индек булиб, эгри
чизик остидаги майдонни бутун майдонга нисбатини хисоблаш оркали топилади.
Эгри чизик остидаги майдон канчалик катта булса AUC киймати хам баланд
булади ва бу киймат моделнинг аниклигини белгилайди.
Диссертациянинг 3.3-парагрфида кисман
окклюзия холатидаги юз
тасвирларини
аниклашга
мулжалланган локал
белгилар фазосини
шакллантириш алгоритми таклиф этилган. 3-расмда таклиф этилаётган
алгоритмнинг умумий тузилмаси тасвирланган.
3-расм. Л о к ал белгилар фазосини ш акл лан н ти р и ш оркали кисм ан
окклю зия холатидаги юз тасвирин и ан и клаш алгоритм и
^исман окклюзия халатидаги юз тасвирларини аниклашга мулжалланган
локал белгилар фазосини шакллантириш алгоритми куйидаги кетма-кетликда
амалга оширилади.
1- босцич. Тасвир SIFT дескриптори орцали ифодаланади.
Ушбу боскичда хар бири к дескриптор вектори каби ифодаланидиган
махсус нукталар аникланади. Бундай холда I юз тасвири куйидагича
ифодаланади:
1 = {К1,К2,
...,к т )
Кар
бир
махсус
нукта
узининг
дескриптор
вектори
к
каби
ифодаланганлиги сабабли / юз тасвирини М та дескриптор векторларининг
тартибланган жуфтлиги билан ифодалаш мумкин:
2- босцич. Белгилар туплами орцали уцув танламани уосил цилинади
S = { /4 /i = (K ‘ ......
к
у , 1 = 1,2
N}.
Кар бир тасвирдаги барча дескрипторларни йигиш оркали Т локал
белгиларниинг тупламини олишимиз ва куйидаги куринишда ёзиш мумкин:
17
Т = [к l
Do'stlaringiz bilan baham: |