Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов



Download 13,17 Mb.
bet92/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

5.15-расм. RC — кучайтиргичнинг частотавий ва 4азавип характеристикаси.


Унда фазавий характеристиканинг частота ўқи П сатҳга тўғри келади. Чунки кучайтирувчи элементнинг чиқиш ва кириш кучланишлари орасидаги фаза фарқи 180° га тенгдир. (5.11) ифодадан кўринадики, кучайтириш ко- эффициенти ва фаза силжиши частотага боғлиқ катталикдир. Бу боғланишни қавс ичидаги ифода белгилайди ва у қандайдир ωо частотада нольга тенг бўлади. У холда кучайтириш коэффициенти максимал қийматға эришиб, фаза силжиши нольга тенг бўлади. Бу схема­даги энергия тўпловчи С ва С0 элементларнинг таъсирлари ўзаро тенг ва қарама-қарши йўналишда бўлишини кўрсатади. Шунинг учун эквивалент схемаларда бу элементларни ҳисобга олмаслик мумкин (5.16 а- расм).
ωо частота квазирезонанс частота деб аталади ва қу- йидагича аниқланади:

5.16-расм. Униполяр транзисторли RC—кучай­тиргичнинг ўрта (а), куйи (б) па юқорн (в) частоталар соҳаси учун эквивалент схемллари.


(5.12)
Сигнал часютаси квазирезонанс частотага нисбатан кичрайиши билан (ω<ωо)ωτв катталик нолга интилиб, — усади. Шунинг учун (5.11) ифода соддалашиб, қўйидаги куринишга келади:
(5.11)
Бу частота кичрайиши билан С ва Со сигимларнинг утказувчанлиги кичрайишини ва Со сиғимнинг тзъсирини ҳисобга олмаслик мумкинлигинн кўрсатади (5.16 б-расм). Шунинг учун кучайтириш коэффициентннииг кичрайиши ажратувчи конденсаторнииг ўтказувчаилигига боглиқ бўлиб қолади. Сабаби Rc нагрузкадан лжратиб олинаднган кучланиш ажратувчи конденсатор­нииг қаршилигига ва Rн резисторга булинадн. Частота кичрайиши билан ажратувчи сиғим қаршилиги ортабошлайди ва ундаги потенциал тушуви ҳам ўсади. Натижа Rн резистордаги кучланиш камайиб, кучайтириш коэффициентииииг кичрайишига олиб келади (Фаза силжишлари ортади).
Сигнал частотаси квазирезонанс частотага нисбатаи сртса
(ω>ωо), 5.11-ифодадаги — катталик кичрайиб, ωτв катталик ўсади. Шунинг учун у соддалашиб қуйндаги кўринишга келади:
(5.14)
Бу частота ортиши билан ажратузчи коиденсаторнинг таъсири сусайиб, зарарли сигимларнинг таъсирп ортишини кўрсатади (5.16 в-расм). Шунинг учун ажра­тувчи конденсаторнииг қаршилиги ҳисобга олинмайди. Бунда паразит сиғимларнннг қаршилиги кичик бўлгани учун нагрузка резисторини шунтлай бошлайди. Натижа- да кучайтиргичнинг чиқишидаги иатижавий эквивалент царшилик кичрайиб, чициш кучланишининг камайишига олиб келади ва кучайтириш коэффнциенти кичраядн (фаза силжишлари ортади).
Шундай қилии, кучайтиргичнинг частотавий ва фа­заний характеристикасини учта частота соҳасига ажратиш мумкин (5.15-расм).
1. ω ωо —ўрта частоталар соҳаси. Бунда С ва С0 сиғимларнинг таъсири ҳисобга олинмайди, кучайтириш коэффнциенти энг катта бўлиб, фаза силижишлари нолга яқин бўлади;
2. ω<ωо қуйи частоталар соҳаси. Унда фақат аж­ратувчи конденсаторнииг таъсири ҳисобга олинади. Ку­чайтириш коэффициентининг кичрайишига (фаза силжишининг ортишига) сиғим қаршиликнинг ортиши сабаб бўлади.
3. ω>ωо — юқори частоталар соҳаси. Унда кучайти­риш коэффициентининг кичрайиши (фаза силжишининг ортиши)га зарарли сиғимларнинг нагрузка резисторини шунтлаши сабаб бўлади.
Частотавий характеристиканинг нотекислик коэффициситини аниклайлик. Куйи частота соҳаснда у (5.13) ифодадан аниқланади ва кучайтиргичнинг ўтиш занжири билан характерланади:
(5.15)
Агар (5.15) ифодани фазавий характеристика- нинг (5.13) ифодаси билан солиштирсак, бирор со частотага тўгри келадиган характеристиканинг нотекислик коэф­фнциенти билан оддий боғланишда эканини аниқлаш мумкин, яъни
Мн = cosψн (5.16)
Демак, сигналнинг бирор частотадаги фаза силжишннинг косинуси, шу частотага тўғри келадиган харак­теристиканинг нотекислик коэффициентига сон жихатдан тенг бўлар экан.
Худди шундай, кучайтиргичнинг юқори частота соҳаси учун характеристикасининг нотекислик коэффнциен­ти ифодаси
(5.17)
ни (5.14) фазавий характеристика тенгламаси билан солиштириб
Мв = cosψв (5.18)
эканини аниқлаш мум­кин, яъни сигналнинг би­рор частотадаги фаза силжишинииг бурчак косинуси сон жиҳатдан шу частотадаги характе­ристика нотекислик ко­эффициентига тенг булади.
(5.16) ва (5.18) ифодалар частотавий бузи- лишлар кичик бўлса, фаза бузилишлари хам кичик бўлишини кўрсатади.
5.17-расмда кучайтиргичнинг нормаллашган часто­тавий характеристикаси курсатилган.


Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish