Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


-расм. Биполяр транзисторли резонанс кучайтиргичнинг принципиал схемаси



Download 13,17 Mb.
bet94/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

5.19-расм. Биполяр транзисторли резонанс кучайтиргичнинг принципиал схемаси.


Унда наг­рузка контури L индуктивлик ғалтаги ва С ўзгарувчан кондеисатордаи ташкил топган. Сф ва Ср конденсаторлар ёрдамчи элементлар бўлиб, уларнинг сигими ўзгарувчан конденсторнинг максимал сигимидан етарлича катта қилиб олинади. Шунинг учун тебраниш контурининг ре­зонанс частотаси L ва С контур элементларигагина боғлиқ бўлади. Сф ва Ср конденсаторлар С ўзгарувчан конденсаторнииг қопламаларига ўзгармас кучланиш таъсир этмаслигини таъминлайди.
Кўиинча юқори частотали кучантиргичларни ўрга- нин да транзисторнинг У — параметрларидан фойдала- ниш қулай. Умумий эмнттерли уланиш схемасида У11 У12 ва У22 параметрларнинг реактивлиги сиғим табиатига, У21 параметрнинг реактивлиги эса, индуктив (манфий сигим) табиатга эса:

(g11, g12, g21, g22, ва С11, С 22, С 21, С12, —катталикларнкнг қиймат- лари махсус китобларда келтирилган бўлади). Бу ҳолга транзисторнинг 5.20-расмда кўрсатилган П — симон эквивалент схема­си мос келади.

20- расм. Транзисторнииг П-симон эквивалент схемаси.


(Унда ички тескари боғланиш ҳисобга олинмаган). lily ига кўра кучайтиргич­нинг тўлиқ эквивалент схемаси 5.21а-расм кўринишда бўладн.

5.21- расм. Резонанс кучайтиргичнинг эквивалент схемаси: а — тўлиқ, б— келтирилган, в — соддалаштирилган.


Ундаги «'» кўрсаткич кучай­тиргичнинг бошқарувчи элементига тегишли катталикни, «"» кўрсаткич кейинги каскаднинг транзисторига тегишли катталикларни ифодалайди. (Схемада кучай­тиргичнинг коллекторини ва кейинги каскаднинг базасини манба билан таъминлаш занжирлари элементларининг ўтказувчанликлари ҳисобга олинмаган).
Агар эквивалент ток генераторини, транзис­торнинг чиқиш ўтказувчанлигини ва кейинги каскадтранзисторининг кириш ўтказувчанлигини, Р1 ва Р2 трансформация коэффициентларинн ҳисобга олган ҳолда тебраниш контурининг уланиш нуқталарига келтирилса, эквивалент схема 5.21б-расмда тасвирланган схема куринишинн олади. Унда g'22·P12 ва С'22·P12—кучантиргич бошқарувчи элементининг келтнрилган У'гг- Pi2 чиқнш ўтказувчанлигининг ташкил этувчилари бўлса, g"22·P22 ва С"22·P22—кейипги каскад бошқарувчи
элементининг келтнрилган У11"·р22 кириш ўтказувчанлигннинг ташкил этувчиларидир. Схемадаги барча элемептлар параллель уланган бўлгани учун мос элементларни бирлаштириб, ехемани янада соддалаштириш мумкин (5.21 в-расм):
(5.22)
Ҳосил бўлган схема параллель тебраниш контуридап иборат бўлиб, унинг параметрлари ҳам контурнинг, ҳам кучайтиргич чиқиш занжиринннг, ҳам ташқи нагрузка (кейинги каскаднинг кириш занжири) нинг параметр­лари орқали ифодаланади. Шунинг учун кучайтиргич­нинг частотавий характеристикаси тебраниш контуринииг резонанс чизиғига ўхшаш бўладн.
Кучайтиргичнинг чиқиш кучланиши контурдаги кучланиш тушувининг Р2 қисмини ташкил қилади: контурнинг кучланиши эса, сон жиҳатдан, ток геператорининг электр юритусчи кучшш контурнинг тўлиқ қаршилигига кўпайт- маснга тенг, яъни

нинг катталиги (2.67) ифода орқали аниқланади. Шунга кўра
( 5.23)
контурнинг умумлашган бузилиши десак, кучайтириш коэффнциенти қуйидагича ифо­даланади:
(5.24)
Резонанс вақтида контурнинг умумлашган бузили­ши нолга тенг (Х = 0) бўлгани учун (5.24) ифоданинг модули кучайтириш коэффициентининг энг катта қийматнни ифодалайди:
(5.25)
Агар кучайтирувчи элемент вазифасини униполяр транзистор бажарса, бўлади. Шунинг учун (5.25) ифода кон­тур тўлиқ уланган ҳолда (P12=1)жуда содда кўринишга келади:
Кр = SZэ (5.26)
5.22-расмда кучайтиргичнинг нормаллашган частотавий характеристикаси кўрсатилган (пунктир чизиқ холис олннган тебраниш контурининг резонанс чизигидир).

5.22-расм. Резонанс кучай­тиргич ва тебраниш контурининг частотавий характеристикаси.


Кўп радиотехмикавий масалаларни ҳал этишда юқори частотали тебранишларнииг маълум частота сохасини кучайтириш талаб қилинади. Бунинг учун ўгказиш соҳаси тўгри тўртбурчак шаклига яқин бўлган кучай­тиргич талаб қилинади.
Узгармас соҳали кучайтиргич шундай кучайтиргич бўлиб, унда нагрузка вазифасини оптнмал боғланишли боғланган тебраниш контурлари снстемаси бажаради. Кўпинча, икки контурли богланган тебраниш контурлари снстемасидан фойдаланилади. Контурларнинг уланиш услуби якка контурникига ўхшаш бўлиб, фарқи ҳар бир контурга айрим ҳолдаги мустақил занжир уланган бўлади. Кучайтир­гичнинг асосии катталиклари системадаги контурларнинг ўзаро қандай боғланганидан, уларнинг нагрузка занжири ва кучайтирувчи элемент билан қандай уланишидан қатън назар ҳамма ҳолда бир хил уеулда аниқланади. 5.23а-расмда иккиламчи контури кейинги каскаднинг кучайтирувчи элемеитига параллель уланган кучайтиргичнинг умумлашган схемаси кўрсатилган.


Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish