R sayfullaye V a, B. M e n g L iy e V, G. Bo q iyeva, M. Q u r b o n o V a, Z. Y u n u s o V a, m a b u z a L o V a h o z I r g I



Download 14,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet205/604
Sana28.06.2022
Hajmi14,45 Mb.
#716478
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   604
Bog'liq
61aeea691dd978.69736170

artistlar jargoni va h.
Jargon u m u m x a lq tilidan 
m a x s u s leksikasi va frazeologiyasi
h am d a yascvchi v o sita la rin in g o ‘z i g a xos tarzda q o ila n is h i bilan
farqlanadi:
1
) talabalar ja rg o n i: 
[yopm oq]
( s e s s iy a n i tu g a tm o q ), 
[воздух]
(stipendiya), 
[yaxlam oq]
 
( i m t i h o n d a n
q aytm oq ), 
[quloq]
(chaqim chi), 
[chizmo
(q o c h m o q ) ;
2
) yoshlar ja r g o n i: 
[g ‘isht\
( x u a u k ) , [.
sindirmoq
] (lo i q ilm o q ),
[крутой]

[ри совка]
(k :o ‘z - k o ‘z q ilm o q ), 
[uxlatmoq]
(a ld a m o q ), 
[ст релка]
 
(u c h r a s h u v ),
[tashlashmoq]
 
(tortish m oq ),
[baks]
(dollar), 
[m uzlatm oq]
(h a r a k a td a n t o ‘xtatm oq );
3 ) haibiy x iz m a tc h ila r j a r g o n i:
[dux]
(yangi kelgan askar),
[salyaga]

q ilg a n askar), 
[fazan]
(xizm atning
yarm ini o ‘tagan a sk a r) 
[ded]
 
(x iz m a td a n qaytishi yaqinlashgan
askar), 
[diskoteka]
( o s h x o n a n a r y a d i> .
Jargonlar tark ib i boshqa t ild a n o lin g a n o ‘zlashm a birlik bilan
boyib boradi. T e z - t e z yan gilari bilan alm ash ib turadi.
A yrim soh a v a k illa r i va 
soha 
guruhlari nutqiy tejam korlik,
qulaylik uchun ham ja r g o n q o ' l l a y d i .
Jargonning k e lib c h iq is h i, q o T la n ilis h i, turi kabi m a sa la la r -
sotsiolingvistikaning o'rgan ish m a n b a i.
Argo (fransuz. 
a rg o t)
ayrirn p r o fe s s io n a l yoki so tsia l guruhning
o ‘ziga x o s tili. A r g o bir n e c h a til u n surlaridan iborat q orishiq va
ko‘p hollarda, 
b osh q alarga 
tu sh u n a r siz nutq turida n a m oyon
b o ia d i. 
Argo 
n u tq d a
k o m m u n ik a ts iy a
predm etini 
sir tutish
m aqsadida q o ‘lla n a d i: 
1
) o ‘ g ‘r ila r nutqida: 
[mandarin]
 
(tilla),
[akula]
 
(panjarani 
kesish 
u c h u n
m o sla m a ), 
[kalamush]
 
(o ‘z
yaqinlarinikiga 
« tu s h a d ig a n » ), 
[urkagan]
 
(tajribali 
o ‘g ‘ri);
mahbuslar nutqida: 
[m aym u n \
( o y n a ) , 
[shobla]
(qalloblar guruhi),
125


[bashli]
 
(pul) 
[
krokodil]
 
(qaychi), 
[lebed]
 
(geroin ), 
[ment]
( m ilits io n e r ), 
[xafa qilmoq]
 
(zo 'rlam oq), 
[pushka]
 
(pistolet).
A r g o tiz m la r turli ¿ o lo n iy a , tunna, guruh va hududlarda farqlanadi.
A x g o ham jargon kabi so'zlash u v nutqida va badiiy adabiyotda
s o tsia l-r a m z iy vazifa bajarish u ch u n ish la tik d i.
0
‘z b e k tilshunosligid a jargon v a argo ilm iy tadqiq qilinm agan.
Ifodaviylik va uslubiv xoslanganlik jihatidan o‘zbek tili 
leksikasi
Ifodaviylik jihatdan o ‘zbek tili leksikasi
T il 
nafaqat 
axborot 
uzatish vazifasini, 
balki 
shu 
bilan
b irgalik d a, axborot uzatuvchining axborotga h issiy m unosabatini
ham ifo d a la y d i. L isoniy tizim d a bu hissiy m unosabatni tashuvchi
turli v o s it a m avjud. U lardan biri leksem adir. Ana shu jihatidan
o‘zb ek t i l i leksem alari b o ‘yoqsiz va b o ‘yoq d or qatlam ga b o iin a d i.
B o ‘y o q s iz leksika. 0 ‘zbek tili lu g ‘at tarkibidagi leksem aning
ko‘p c h ilig i 
s o ‘zlovch in in g 
hissiy 
m unosabatini 
ifodalovchi
b o 'y o q d a n x o li bo‘ladi. Bunday birlik b o ‘yoqsiz leksem a. M asalan,
[bor], [ y o ‘q],
[
kaita], [mazali], [daryo], [urmoq],
[
chiroyli],
[
tei],
[husn]
k a b i leksem alar borliq hodisalarini b o rich a aks ettiradi va
unga 
s o ‘zlovch in in g 
m unosabatini 
ifodalam aydi. 
B oshqacha
a y tg a n d a , 
b o ‘yoasiz 
lek sem an in g 
kishi 
h issiy 
m unosabatini
ifo d a lo v c h i ifoda sem alari n o l darajada b o ‘ladi. 

Download 14,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   604




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish