Р* иатериалга боғлик. Бу қиймат



Download 117,63 Kb.
bet5/5
Sana15.11.2022
Hajmi117,63 Kb.
#866236
1   2   3   4   5
т у|
к1ПЙ5Ь ус
|уопу 4'УтаНа/
й| Г>01Ш1у уц|
| »>епа1пту 50| НаЧ'Ч1(1о1|
ОНСТРУК1ШЯЛАР
< ТОШ-ҒИШТ В.\ АРМОТОШ КОНСТРУКЦИЯЛАР ҲАҚИДА УЯУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР
Табний тошдан ншланган конструкцнялар инсоният тарихида’ биринчн курилиш конструкцнялари бўлган. Тош асридаёк таби- „й тошдан дастлабки иншоотлар курнлган. Жамиятнинг ишлаб чиқариш кучлари тараққнй этишн билан йўнилган тош, биринчи сунънй тош-хом ғишт, ва ннҳоят, пишиқ ғишт ишлатила бош- ланди.
Армотош конструкциялар, яъяи пўлаг арматура қўшилган конструкциялар, XIX асрда пайдо бўлди. 1813 йилда Амглиядаги фабрикалардан бирнда темир-ғиштдан ишланган мўркон труба бу хнлдагн биринчи иншоот ҳисобланади. Кейинчалик Англияда 1825 йили Темза яқинидаги туннель, АҚШда 1853 йили сув сақ- лашга мўлжалланган катта резервуар қурнлишида бундай арма- туралар ишлатилган. Армотош конструкциялар бизнинг мамла- катимизда ҳам кенг миқёсда ишлатнлган.
Тош-ғишт ва армотош конструкцияларнинг оловбардошлиги, тайёрлаш осонлиги, чидамлилиги, улардан фойдаланишга маб- лағ деярли сарф бўлмаслиги —бу хил конструкцияларнинг афзал- лигиднр. Тош-ғишт ва армотош конструкциялар ўз массасининг катталиги, шунингдек, нисбатан тўла индустрлаштирпб бўлмас- лиги уларнинг камчилигн ҳисобланади.
Ҳозирги вақтда тош-ғишт конструкциялар асосан турли хил бино ва иншоотлариинг девор ҳамда устунларини қуришга иш- латилади. Баъзаи, оғир жинсли табинй тошлардан пойдеворлар ётқизишда фойдаланилади. Армотош конструкциялар турли хнл инженерлик иншоотлари, масалан, дудбурон трубалар, резерву- арлар ва шу каби иншоотлар қуришда ишлатилади.
3-2-§. ТОШ-ҒИШТ ВА АРМОТОШ КОНСТРУКЦИЯЛАР УЧУН ИШЛАТИЛАДИГАН МАТЕРИАЛЛАР
Тош-ғишт ва армоюш конструкциялар ҳосил қилнш учуи за- РУР бўладиган асосий материалларга тош (табний ёкн сунъий), тошларни бир-бирпга бириктирувчи қорншма, иўлат арматура (армотош конструкиияларда) киради. Енгиллаштнрилган девор- ларда иснткич ҳам ишлатилади.
Гош-ғишглар бир неча аломатларнга қараб класснфнкацняла- нади. Келиб чиқишига кўра табиий ва суиъий тошлар бўладн 1абиий тошлар тош карьерларидан қазнб олинадн. Сунънйлпрн


лари


ли. Кок« гаи
\
нааи

двлгвилари »со КОбик ус'уицонИм

йУ1 ММ Дп" 0рТ"и ЛоШКвЛОрИИИНГ *ам ос,ки УЧЛй^
,»мстГ" ^Кариичг <йм. 0011М ^ усту1,КОзннларни чук{ ' аТЛ^ *п',,к Оў.пипп. ига тиъсир кнлади Ьулври*

Д11Я
*с
\а7к7«п"КвЎ
£!?£ У«Р"И"Г

„ и«гар»н1Иго таъсир кнлади. вулари* нягрУ31** , 1,|У|, остки учи кеигайтиридгц


.-1 кЛяр"|",,""1 "".."'иПРТПМПИП ПўлИ билаи) ТОВОН ҚИЛИЦ},
,,ягр> екн кямуфлег ор шу юкорида келтирид.
-Г!- устучкознк;ОҒ У'УН * т'в0қили,1ади. ТаГ:.
№» УсУ1,?Гларя>к да стандарт устункозик КисоГ,л
|/лаш/71ЯГ)ИИНГ ТУЗИЛИШИ ни.
... 0К1 00ШК« пяпЯжала стандии'
‘с уик«*к-«РЛЖГаДМ, ан устункозиклорнинг тузилнши н, наан. 14’лдириб тайврлан Д » бевосита грунтнинг ўзида.
хнлма-хм ;>Д^я« ОСТЙД" «ки трубасиз, усту„козик. хткязиш труСяснтшг ҳ ,,ар1|б олпнадиган й булмаса унинг
5т,1аз"ш трубас” ЧЙЖ тежГбето» устункознқлар ва кобиц устуикс Тмг йп таокалган Туташ къадрат кесимининг улчаня ЖаЮ даи 400 X 400 мм гача, узунлиги 3 - 16 м бўлгаи приз- йа шаклидаги темнр-бетон устуикозиклар жуда к) п ишлатилади. “Лвй Д-нкозикларнинг узунлигн: 3-6 м узупликучунОЗи оралатнб, 6-24 м узунлик учун эса 1 м оралатиб қабул қилин- ггн. Темир-беюн устунқозикларнинг олдиндан зўрнқтирилганла- ри 3— 16 м узунлнкда, олдиндан зўриқтприлмаганлари эса кя- нда 16 м узунликда тайёрланади. Булар ҳисоблаш йўли бнлан арматураланади: Л-II классдаги қизднриб прокатланган армату- радан тапёрланган, диаметри 1222 мм ли бўйлама стерженлар бнлан ва устунқозиқ бош қисми кўндалаиг арматура (спираллзр. тўрлар) билан шунингдек, Л-1 классдаги арматурадан ясалгк". -■иауетри 5 — 6 мм лн нлмоқлар билан йиғилади. Одатдаги ар- мгтуралн устунқозиқлар учун М200 маркали бетон, олдиндаи ■>р !қтирнлган арматурали уступқозиқлар учун эса М300 марка- ли Оетон ишлатилади.
Гемнр-бето:1 ҳавол устунқозиқлар узунлиги 26 м ли звено- тайеРланади. Звеполариинг бнрикиш жойи болтлар билан а , .г лланадиган. пайвандланадиган иа вкладишли Сўлпши муМ' ии г,^'!ДИНйа" 3ЎР1|>(тирилган усгунқозиқларда бнрнкнш жойла ке,«и ,амасиг® Кўйнлгам арматура чиқиқларини пайвандлаш иа козик чапнии^1 М0"° "плаш ПУЛИ билаи уланади. Ҳавол устун- Оулади УииНг"аСТКИ учлари ТУРЛИ хил ьонструктин тузнлишла козиқдагн кяПиПа,СТК" яширин учи худди тутош кесимли устун- тагидан юнчш „ Ўткирлвигаи бўлвди. Баъзаи уларнинг учига Юн учликлао хя'||,йб,аХСу(:»7е|,|"к Килинади. Алоҳида темир-бе- маган ҳолда ханол у'1али- ■'шр махсус остки звснолар тайёрла- даланишга имкон бераГди '03"1<ЛарИИ11Г ти,,ик 3веиоларидан фой-
та буррил^н-ап31'!51!1аА"Га" устуиқозиқлораа матернал беаоси- асосии типга булшшди тиқилиди (тўллнри.подц) улар тўртга
«) 1нқариС олинадиган қоОиқлн усгунқозиқ; у Сургилаб чук- 5у,|Да‘' ьу ,алаиг
ТП
ДИ Г.Ғ3
<^ ...бето11, я1^ёрл
1сМ1Я^УРаяаНа УСТУИ
3 Р1й • Ь^ н Д8 бето нн
,,а ^сУлИД -
гаИ У ,./илг
илган ҳаво шкарнб олн*-

  1. у груптга су

к°зиКжиҳозланган.
б«ля!!г?иикнга типДаГИИ,,„тда К°
типД3'-’"оунтда ко 6°иМпаа бетонни б зиКЛшиббаласа ҳам
ла ^80 марта були
70 в)°Еигил, бир оэ
г) қобиқсиз уст баларисиз бурғилан лари грунтнинг 601 қолади. Булар кур> ли грунтларга қили мида бургиланади. лади. Ву типдаги у зиқлар дейилади. зичлиги, унииг КУ. қодирлиги, устунқо: даражаси, сизог сув бошқа бир қанча о> Якка устунқози ^ундай устунқозиқи •’(оссаларига, шуинн мУстаҳкамлигига бо! "Кки кайта, устунқо Л|ИН грунтинннг нагр бЎладн. Якка устунқ ^Қорида кўрсатилгак Книнг материал о>| Чегара ҳолатларга к>
гРунг бўйича нагруз •^рига ва уни та' ^
Устунқознқлн '
Устунқозиқнинг Н Р
Аидан фойдаля»',ладф1
ьа формулаларД Кошиқда олингап нат •ч'ик метод билан,

Download 117,63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish