Р* иатериалга боғлик. Бу қиймат



Download 117,63 Kb.
bet3/5
Sana15.11.2022
Hajmi117,63 Kb.
#866236
1   2   3   4   5
По^жерор твги с*м Г \®“ »ни''-’'анадИ
(2.17,
шунингдех.
... спВе Н - пойдевориииг етқизш ^ТмппЧЧИ» (КУ»»“Ч») «к»»
Ру\
ХисоЬлвшд* аннцланган чўкиш миқдори, юкорида кўрсатилгани- ге! V'кпалврнииг нормаларда белгиланган мнқдорларидан ор- -у‘ к-етиаслнгн керак. Нормаларда чўкиш чегараси: йнрик па- че.-..'* каркас ёки йирик блокли бииолар учун 8 см; темир-бетсь <*. егмогиштли белбоглари бор бннолар учун 15 см; ко- .-. к ь.-.арикинг ораси 6 м ва 12 м бўлган каркас типидагн бино- ^лича 8 см ва 12 см белгиланган. Агар ҳисоб- •о-клггь чукиш миқдори чегара миқдордан катта б''лсг. по(йеворнинг ўлчамларини ошириш лозим.
■' (-Т> НҚОЗИҚЛИ ПОЙДЕВОРЛАР
'О^еворлаП°к^ппРЛ*Рлла"иладиган соҳалар. Устун- - ' -г чуцур музлайяигаУЧУН айниқса «учсиз грунтларни ҳа“* / ' -^.КаТп^РУНТЛар1,и жУда ҳам чуқур қазиш-

  • ' қи(<ин ьа Сегм 1-^а* УСТУ"СИМ°Н пойдеворлар > чун

: ,’1ар^и Фойдаланиш максал2ЛИббу"Да УСтунқознк-*1' Г*10"' -ииоТтИрИЛГан Д0иРавиг/, ес.,мУВ°^ИҚрО1'ДНр-
& *ки меилл стеож?, ' кЎП|<"РРали еғоч.
1" > I &н ьи 8РМ8с кесимли (п Р УСту нқозиқлар
ЬУИГ ‘КОнУссимон ьа ;;ГЛРИК Ва "рнзматнк)
"ойдевории ташйИ Аа) ша»<лларда бўлн-
^'«ирларига бикп те^ТаДИга" Устунқозиқлар .^"^‘Иқлапцт., Ск" плита ёткнзиб
С К>Й“ЬЙДИ йа КЛЬРИННГ и»,;^ " "Л"Та етҚНЗШ’
>-ийи л,ИЧ08иКларга пишоотд»,, тушапигГИ кисмининг снл*и- <>'тил«АНгаи вуи„ЛиЛИ1ииии |ц, Д 1Ган 6°снмларнинг бар- ~ ^ м“^Р«.лКЙ„^‘ии «иЛи?аГрНГетДИ: Усту нқоэнклар
Чо1,л,^ь 1,8 'РУнт сувлапи?.с т в е Р « лейнлади. У
Р ИИИГ баланд-настлиги-
жис“нни ҳисобллш 9- боб-
13И ,.„зДИ- Р°С
та^Р . ва паст
6»'13Й* текислип
-.аи <0К0Ри рклар
г,,;тЛ--рбг
Р^Г/ииг сув гр/и юласида , гаи 6сйи. ^ кИрҒ»ои кабилар- яЯЧ Бирон г?аА
»олар б«ио ост^г
по^^веркла! гГгуП>" келиши га па^ р^вер;
Ь’зг-Да--“
устунцозяк^й характерига боғ. орқали -паР^Г '5
#9.12- расм. а) ° ^радн.эн «ЛДМ
Усг-аҳозиқндь
груитларга тираш ган грунтил^ К
кўнда.тангкес®*»
юзалари оуалаб
устунцозицлзр-3‘
мон 12.12-рао*. £ сабабдш. ишқалан
устуикозицлар
кесим шакди »а <■
ладиган матерна.и шуннигдек. грунт чумкнн. Груя^; ги хнллар» а 6 ■ гириб ёки бу^дд чозицлар) ва :дУК
бурғилангзн V -р устунқозикл^а^р
қокиладм1 Д'з..1зрн‘
;’,1 ладигзн арН |
устунк® б^лаР1'
ши «У*ки ' КуйДа-т лар булз к6вак гача ®а


3
4Ц.
■16,

I

итп^ >
|к$гуаптв Ьо1а( ЬохЬ!

бо.

1ау
1)11аг1п1п§ |
5(а(|к о’г^ |Гос1а1о' -гахтЬа ко’| о(еал уикки | ша«о1аз|). Л ЧапйаусИг Ь|к 1отоп(>а с 01§ал каКаШ '*2>Ч огс!та1а| ‘пё о’г§агиус ко'пЬ сЬ|цЛа
ай1ёап уикЬ | '5Ь1| ееп' сЬ1г1 > к1п'(|5Ь уоЧ|
'У Ч'ута||ап 51 'т1у уик1ап Т'а1п1Пй 5о1ЬЬ| Ч»Я'У (1о1т|'у

яоаб) ёгочлан. бетон-
га
темнр-бегонлан
д,и „пнади. Ростзерклар ^Гв» паст булади.
текислиги грунт ^а-идан юкори туради- а„ ростверклар оа..анд
оств?ркларбў.1адио^лар
грунтнинг сув коплан ган юзасида. масалан, циргоқ бўйи. кўприк та- янчларн кабиларда қили- нади Бироқгражяан ои-
нолари қурилишида (ма- 2.12-рас«. Устунқознқ поЛде8ордар:
салан. бИИО ОСТИГЗ гехмик а —гр-.-,«тг* огйсшрп) тпрмтш.
пплвал килишда) ҳам ба- р«. «-0СМ« >спнҳ мичлр«г«™. / - мп»К грунт.
. .. ...... * — усту»ч *3 — « . -I гртнт, 4 — лк-тясрхлар
ланд ростверклар килиш- ' ”
га гўғри келиши мумкин.
Паст ростверклар грунтга коцилган остки текнслнк бўлади. Улзр граждан ҳамда саноат бинолари вл иншоотлари қурилншн- да жуда куп ишлатилади.
Устунцозиқли пойдеворлариинг шу козиқларнинг ишлаш характерига боглиқ бўлган хиллари. Устунқошқ кучси.» грунт орқалн .паррон* ўтиб, қаттнқ грунт л борнб тнралиши мумкин (2.12-расм, а) 1>у хил нойлсворлар устунқо жқлар стоЛкаларда гурадиган поПдеиорлар деПиладн.
Устунқозиқнинг остки учиии ҳаима вақт ҳам сиқнлмайднган грунтларга тирашнннг иложи бўлмайди. улар купинча сиқилали- гап грунтларда қоладн. Вундай ҳолларда гр\нтга устунқозиқлар кўпдаланг кеснминннг юзасн бўйлаб ҳам, уларнинг бн томон юзаларн бўйлаб ҳам нагрузка тушади. Бу хил иойдеворлар осма устунқозиқлардагн пойдеворлар (ёкн устунқозиқларнинг ён то- ЗДн (2.12-расм, б) юзаси бўйлаб ншқаланиш кучларн кучайишн сабабли, ншқаланиш устунқозиқларндагн пойдеворлар) д^йилади.
Устуиқознқлар уларни ясашга ишлатиладиган материаллар, кеснм шаклн иа бошқаларнга қараб хнлларга бўлинади. Ишлаги- ладнган материалга қараб, ёгоч, металл, бетон, темир-бетон, шуннигдек, грунт-бетон ёки грунг-цемент устунқозиқлар булиши мУмкнн. Груптга қоқнб кнргиэиш бўйнча устунқозиқлар қуйида- гн хилларга бчлинадн, тайёр устунқозиқлар (грунтга қоқиб бо- тнрнб ёки бураб ва бошқа йўллар бнлан чўктнриладиган устун- нозицлар) на тўлднриладиган устунқозиқлар (олдиндап грунтга бурғнланган қч-дуқларга бевоснта материал^ тиқиб тайёрлаиадиган Устунцозиқлар). Грунтга бодга ва виброчўктиргичлар ёрдамида Қоқиладиган тайёр устунқозиқлар қоқма >стунқозиқлар дейилади.
Устунқозиқларнинг кўндаланг кеснми туташ ёки ҳавол бўли- И‘н мумкнн Буларнинг орасида ичи ковак ва қобнқ усгунқозик- лар бўладн. Кўндаланг кесимининг диаметри (томони) 80- им гача ва ичи ковак бўлганлари ичи б> ш ус '/нқознқлар дейилади

оц.рлом. Пойловорм таьсир ягалиит ижрузкалярлииг ҳмсобнй схсмллари


„г* сабаб бўлмаслиги, буиииг учуи гюйдснор мятеризлиии мус- прлмлнкка ҳнсоблаш ксрак;
г) юрнзонтал кучлар билан момеитлар чаъсири остида пой- •гвор у ҳалатининг турғунлигипн йўқотиши (горизонтал кучлар таъснр эгадиган йуналиш бўйлаб силжиши ёки моментлар таь- спр 'таднган йўналншда кулаб кегиши) мумкин; бундай ҳодиса ру(1 беруаслиги учун баъзан сирпаииш ва агдарилишга қарши тургунлнкка ҳисобланади.
Пшаеворнинг жойланииг чуцурлиги замин грунтининг тури. 'зт сувлзрининг паст-баландлиги, грунтнинг музлаш чукурли- ва бошқа бир қанча омилларга боғлпк. Маълум ҳолларда мунт музлаганла бўкиш юз беришига қараб) пойдевор музлаш- ■ г лнсобий чуқурлигидан пастдап бошлаб ётқизилиши керак.

  • усусан, гил, қ\ моқ тупроқ, қумлоқ тупроқларда, бу грунтлар дуьчвн пластик консистанцияда бўлганлиги учун, шунингдек, г йР 'изот сувлари пойдевор ётқизилаётган жойга ва музлаш- ":,г ҳисобий чуқурлигига иисбатап 2 м дан яқин бўлса, майда “ ЧЗ!1Гснмон қумлар, қумлоқ тупроқ, қумоқ тупроқ ва ҳар қан- «И Консистенциядаги гилга пойдевор шу тарзда ётқизнлади.

лУЗлашнинг ҳисобий чукурлиги Н ии топиш учун музлаш- ^ШЛИ иорматив чуқуолик Н" бинонинг нсснқлнк режими •^'^ициенги т, га кўпайтирилади:
Н ■=» т, ■ //"• (2-15)
II ^ссиқлик рс-жими коэффициеитлари т, иннг кийматларн СИи11
ки. —74 да келтирилгап. Музлаш норматив чуқурлш ининг \ИЙ«ат;1ари айни райондагп очиқ (қорснз) юзаларда грунтнинг анИКИЙ музлашини кўп йиллар кузатншлар натнжаларнга асо- цабул қилинадм. ,
'ўнинча, пойдеворнинг минимил ётқнзнлнш чуқурлнгн (муз-
. ш шароитларига қараб) нисбатан уича қалнн бўлмаган қатлам- груитларга тўгри келадм бундай ҳолларла тежамкорлик ^Ктаи „азарндан пойдевории чуқуррок Гн.рмунча "Уу»)**'1 ^Кадиган қилиб жойламлирнм! мақсадга мунофмк булиди.

Download 117,63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish