Р* иатериалга боғлик. Бу қиймат



Download 117,63 Kb.
bet2/5
Sana15.11.2022
Hajmi117,63 Kb.
#866236
1   2   3   4   5
сир этадиган й;
рД бермаслиги ^рғуиликка ҳи Пойдеворни!
сизот сувларин ги ва бошка С
(грунт музлага нинг ҳисобий 1 Хусусаи, гил. оқувчан пласт» агар сизот сув нинг ҳнсобий 1 ва чангсимои 1 дай консистен!
Музлашнин га тегншли но коэффнцненти

л с,, Пгок-*сгиқдар'"шг асосий типлари:
‘ , . го»«с»лрл«р учуп, I - устумсимон пойдепорллр учун


1Г1



||

-

Ц11

1

^ ь |

М-4



лок-сстиқлар, одатдп туташ қилиб тай- ёрлаиади. Шуни ҳам ҳисобга олиш керакки, ‘2.9-расм, а да кўрсатилгаи блоклар бетон- нинг ўзидан арматурасиз ясалган, қолганлари эса темир бетон блоклардир (2.10-расм).
Пойдеворларни ҳисоблаш принциплари. Пойдеворларга тушадигаи нагрузкалар СНиП бўйича нормаланган. Бу ҳужжатга кўра асо- сий, қўшимча ва махсус нагрузкалар кўзда тугилади. Пойдеворларни ҳисоблашда наг- рузкалар тарзида фақат ташқи (актив) ларги- ка эмас, балки заминнинг реактив қаршилиги & "рал этншии) ^ам Ҳисобга олина- ■££“■"“>•*• “• 1 узатиладиган актпв нагрузка-
-а мгг!?..??!?’!*®#»»
'■ у ■•■'Ка - . гнгаи ГЭ Квлтмпи л./ ҲИС00иП СХемЭПИНГ ОИрИ*
"•■ ■ ■ •Оо,, нагрузка ц.а) нарказиП вертнкм

  • »"«« ноие ,т"аКа3.? №р'Ш<ал Н"ГПТ

_ нагрузка д/ '• ") марказиП вертика
Н
Иссиқлик { ц _\5_74 Д* қнуТматлари аП ҳақиқий музл* сан қабул К1,л
Кўпинча, 11
лаш шароитло
ли бўш грУ»т
нуқтан »**% чиқадигаи «* даЛ қилмм^ с0
{2
нагрУ3|<а Л/ момен/Л?1,3°"Тал иагР'’Зка //. >'

горнзонтал нлг
кўра куйиСМ)' |1ой^иорла.'Гп'!,' Л' ҳамда горизонтал наг-
а) Сино ?ки Даги шаРТлаРга асосляи31лаЛар11И||Г Ҳисоб|"'> схег * «шТ00Гн““г чукиипГ/ Нб ^“СОблаиади: К:ь^-«рийгки«ги фа|>к 1УМлаАвИ. аПрим қ|н-«- леФ°Рмациясига йи УНИНг Ууц по«°рматин КИПматлпрда»

''1 )“.'!(0"""“4«"1?аиг" “«ра""",„!''“с гРУ«тинннг хисоОи» „ "“**•« -■С.Х,;“«Ь.2.Г‘ попдовор
"
умуман
у„и„г шистло„„.


РТКИЗИЛГЛН ПОЙДЕВОРЛАР

6) ^кен
Да
о0пДа чУ3> де ланиа.дар Пойдевори*
,чНГ НИЙ
РаС'" Татериалг;
ган маТ7енгай
2Г« 6ур'"
6И6алон
цияси ”
тангенси °Р (2 10- расмга чаги контурн пойдевор 6икяеса бул; оз бикрлик за ликнинг чегар лар олинади. нинг маркасиг қиймати а' бет 36,5° гача бўл По.\девор < тон ва харсан. ва бетон одат; латиладн. Тем зувчн кучлани лар қуришда 1 Да, йиғма пой, Йиғма пой асосий типи улардан босим Ди- 2) блоклар конетруктив б. ннб турадиган ворбоп блокла Да хилма-хилд Ьлоклар та( ет°н ишлат^ Кетадигаи бетс лигига қараб тўғри тў
б) бир том< 'УРчак .пакли;
в) икки йў| аР кўрицишиа
, тив* з*мин«*рг* с*ез Г.
с __ (3 м бўлгаи ОЧИК коглованлар,
чу,урд»г" «!?“ сШ пойдеворлар дев»,'
,чи11П;ьгнгян прйД'П Р';! ял,|амларп шундай булиши керак,,^ 'п»«дс.ор«и»г тагнга гушаднган ўргапа вос,;!
бос.мдаи ортнб петмаслиги, буЯД1>
грунтга гу»ияднган ҳнсо ^ 1(НШ00Т11ИНГ алоҳида-ало.1
«шк*ри. вбс2’воолар'.. ўртасидаги чўкишлзр фарқииимг Ҳи. хнда тургаи иопдево, н ^ маларида белгиланган чегар3 ^ “"■р'-- 0яагяа' "оГ'ле“»р»»«!
‘ Г- "»»•' (ППШООТ1 плаппнннг аЛнан соддалашт,.
шаклдаги конгурини такрорлайди, яъни пойдеворлар жу. да хам хилма-хил шаклда бўлиши мумкин. Масалан, массив ин- лоотлар (кўприк таянчлари, монументлар ва ҳ. к.) нинг пойде- > ворлари алоҳида массивлар тарзида ётқизилади. Алоҳида-алоҳида прадиган таянчлар (колонналар) учун ҳар қайси колонна остига ! алоҳида пойдевор ёки бир неча коломналар остига лента шакли- даги умумий иойдеворлар ётқизилиши мумкнн. Деворлар остига ^ойдевор тўсинлари билан ёпилгам алоҳида пойдевор устунлар еки ер ости деворчалар тарзидаги ёки лента шаклли пой- ^ ётқизилиши мумкин. Пойдевор комсгрукциялармнинг
асэсий хиллари 2.7-рас.мда келтирилгам.
-и-вор у сттек ис л и г и' ° г п V нт гО," 6 туРадигаи УСТк'и текислиги пой-
'■исяиги эса пойдевор таг текнг!!! боғл*!нишда бўлган остки те-
'ериали, одагда, замии го\ит»гаИдео аталади. Пойдевор ма-
ди- Пойдевор таг юзасининг ўшя””0 ТЗН аича мУстаҳкам бўла-
^раганда катта бўлади яъни ПЛ ҳачиша Уст юзаси ўлчамнга
ПгйКенгайиб боРаДи' ' девор усти ҳамма вақт ост то- Чойдевоо кяй '
чиидевор қай
Т(Й,ИГ„ой"“ *°*™пНЪЖю1Ва6убклм боғлик 6Р- 'йдеворлар (2А«ВОрлаР ~ остга томо!!ДгВ°рЛар икки хнл бУладИ: ' кУчлани^1п а^: бУ"Да|| пла Р 03 ке»гайиб борга»
1
п„...
''•»
“'»«'#»1... ‘ М|4<


,„,вл
;-Гг
ростц лситвсимом темир-^

13 до б
ўлади; деворларда асосан сиКУв'


Г8Н

Н
* 1пб1 ётқизиш

чуқурлиги,

(2.1%

'<кн. Ьк.„ "'«нуссимон ня .. К к
“И призматию С*'
***1иАв1|1г 110йдев°рии ти, ’ирамида) шаклларда бўлн-
БуЛЬр уиР‘Рларига бикпИт09ТаАИгаи Устунқознқлар
- Л ^й“*и УИК01И^аР"ингР ТЎПСИН {>к" плнта ётқизиб • -кйи /,ИК0*иК/>рга ИНШоотд»,, тушяя КИСМИНИНГ СИЛЖН-
*г::« й“й«р - -

, вМГ»М»Г*»М" “евй"' 'Ру"тга 'У«!Ч



-а мгг!?..??!?’!*®#»» 4
4
Ь’зг-Да--“ 7
\Ч: якЛ усту"қ< 11
”*:к.гд,?д“«"".д.> 12

чи-.шинг юзаси; /V, - иншоотдяи туи
.ш> /■--пойле*°гпмвссаСилан тушалиган огирЛик
-ич»Кл«Рига тушалигзн ог»’
4«. \ *“ ГР™
-я». К'ЧН
сатқидаги грунтга таъсир этадиган табиий гх>

Download 117,63 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish