Р 38 р 38 О. Д. Раҳимов, И. Х. Сиддиқов, М. О. Муродов. Ҳаёт фа



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/244
Sana19.05.2023
Hajmi2,76 Mb.
#941326
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   244
Bog'liq
033-

i
b
– қозонга қайтадиган конденсатнинг иссиқлик 
миқдори, кДж/кг; 
Умумий иссиқлик сарфи қуйидагича аниқланади, 

 Q
c
 =Q
o
 + Q
х
 + Q 
м
 + Q
т
 
Умумий иссиқлик сарфи миқдорига асосланган ҳолда 
қозоннинг иссиқлик қувватини қуйидагича аниқлашимиз 
мумкин:
Р
к
 = (1,1-1,15) 

 Q

* 10
-3
, кВт 
Марказий сув билан иситиш қурилмаларида иситиш 
жиҳозлари 
сифатида 
радиаторлардан 
фойдаланилади. 
Радиаторлар секциялар шаклида ишлаб чиқарилиб, батарея 
шаклида йиғилади. Радиаторларнинг ҳисобий сонини аниқлаш 
иситиш жиҳозлари (батареялар)нинг умумий юзасини аниқлаш 
асосида амалга оширилади, 

 F
и.ф
 =

(

бу ерда 

Q
c
– бинодаги умумий иссиқлик йўқотилиши, Вм;
k
– иситиш жиҳозлари деворларининг ҳавога иссиқлик 
узатиш коэффициенти (чўян батареялар учун k=7,4, пўлат учун 
k=8,3)

к
– сувнинг радиаторга киришдаги ҳарорати, 
о
С; 


114 
t
ч
– сувнинг радиатордан чиқишдаги ҳарорати, 
о
С; 
t
х
– хонанинг ҳарорати, 
о
С. 
Бинога ўрнатиш учун талаб этиладиган иситиш жиҳозлари 
секцияларининг сони эса қуйидагича аниқланади 

 
бу ерда F
с
– радиаторнинг битта секциясини юзаси, м

Ушбу кўрсаткич иситиш жиҳозининг турига боғлиқ ҳолда 
қуйидаги кўрсатма асосида танланади: 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   244




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish