Психология фанининг предмети ва унинг амалий вазифалари


ТАФАККУР - ЖАРАЁН СИФАТИДА



Download 1,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/74
Sana23.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#171052
TuriСеминар
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   74
Bog'liq
psixologiya fanidan seminar va laboratoriya ishlanmasi

ТАФАККУР - ЖАРАЁН СИФАТИДА: 
 
1. анализ
5. умумлаштириш 
2. синтез
6. конкретлаштириш 
3. солиштириш
7. системалаштириш 
4. абстракциялаш
8. классификациялаш 
Тафаккурни логика (мантиқ)да ўрганиш 
Тушунча 
Ҳукм 
Хулоса чиқариш 
Уму- 
мий
якка Конк-
рет (як-
қол)
Абст-
ракт 
(мав-
ҳум)
Уму-
мий
якка жузъий Индук-
тив
Дедук-
тив
Анало-
гик
 
 
 
Тафаккурнинг турлари: 
I. Шаклига кўра: 
1. кўргазмали - ҳаракатли 
2. кўргазмали - образли 
3. абстракт - мантиқий 
II.Ечилиши лозим бўлган масаланинг характерига кўра: 
1. назарий 
2. амалий 
III.Очилиш даражасига қараб: 1. мунозара 

 
 
 
 
 
2. интуицияга асосланган 
IV. Янгилик ва оригиналлик даражасига кўра:
1. репродуктив
2. унумли, серунум 
 
АҚЛНИНГ МУҲИМ ХАРАКТЕРИСТИКАСИ 
Тафаккурнинг мустақиллнги: 
жамият тажрибасидан фойдаланиш, ўз
фикрларига тобе бўлиб қолмаслик 
Тафаккурнинг танқидийлиги: 
бошқалар ва ўз баъосига объектив қараш 
Фнкрнинг чуқурлиги: 
анализ, солиштиришга қобилиятлилик,
муҳим хусусиятни топа билиш 
Фикрнинг эпчиллиги:
 
масалани ечиш йўлларини топа билиш 
Синчковлик: 
 
 
 
энг яхши йўлни топа олиш қобилити. 


87 
Мавзу бўйича тест намуналари 
1. Қуйидаги қоидалардан қайси бири тафаккур жараёнига тегишли?
а) нарса ва ҳодисаларнинг айрим сифат ва хусусиятларини акс эттириш; 
б) воқеликни сезги ва идрок, тасаввурлар орқали акс эггариш;
в) теварак атрофдаги нарса ва ҳодисаларни, уларнинг муҳим белги ва 
хусусиятларини, улар ўртасидаги боғланиш ва муносабатларни 
умумлаштириб акс эттириш; 
г) олдин идрок килишдан ҳосил бўлган туйғулар, фикр ва мулоҳазаларни акс 
эттириш. 
3. Ҳиссий билиш жараёнига нималар тааллуқлилигани аниқланг.
а) фикрларни муҳокама қилиб нарса ва ҳодисаларни билиб олиш;
б) дунёвий фикрларни амалий фаолиятда акс этгириш;
в) воқеликни албатт нуткқ иштирокида бевосита акс эттириш;
г) нарса ва ҳодисаларни сезги, идрок ва тасаввурларда акс эттириш. 
3. Фикр юритиш жараёшшрини аникданг. 
а) тушунча, ҳукм; 
б) индуктив, дедуктив, хулосалаш; 
в) аналогия; 
г) анализ, синтез, умумлаштириш, абстрактлаштириш. 
4. Тушунча - бу: 
а) тушунча сўздан ташкари мавжуд бўлиб, у сўзда мустаҳкамланади ва 
ифодаланади; 
б) тушунча тасаввур сингари нарсаларнинг умумий муҳим белгиларини акс 
эттаради; 
в) тушунча сўзларда мавжуд бўлиб, аммо баъзи тушунчалар сўздан 
ташқарида бўлиши мумкин. 
г) тушунча — воқеликни акс эттиришдир. 
5. Борлиқни бевосита акс эттириш қандай амалга оширилади? 
а) тасаввурлар орқали; 
б) идрок ва тасаввурлар орқали; 
в) тушунча, ҳукм, хулоса чиқариш; 
г) таққослаш, анализ ва синтез орқали. 
6. Объектларнинг айрим бечгиларини ўхшашпигига қараб хулоса чиқариш: - 
а) индуктив хулоса чиқариш; 
б) аналогик хулоса чиқариш; 
в) дедуктив хулоса чиқариш; 
г) силлогизм. 


88 
7. Тафаккур турларини аниқланг: ~ 
а) анализ, синтез, солиштириш, абстракциялаш; 
б) тушунча, ҳукм, хулоса чиқарнш; 
в) конкрет, абстракт, назарий, амалий; 
г) мустақиллик, танқидийлик. 
8. Тафаккурнинг индивидуал хусусиятлари: 
а) мустақиллик, серташаббускорлик, тезлиги, маҳсулдорлиги; 
б) ижодий, ихтиёрий, конкрет ва абстракт; 
в) конкрет, абстракт, жузъий; 
г) классификация, системага солиш, умумлаштириш, 
 

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish