Популяциянинг экологияси


Популяциянинг сони ва зичлиги



Download 56 Kb.
bet2/4
Sana18.07.2022
Hajmi56 Kb.
#824380
1   2   3   4
Bog'liq
Популяциянинг экологияси12

Популяциянинг сони ва зичлиги.
Популяциянинг сони – маълум территориядаги умумий сонини микдори. Популяциянинг сони хеч вакт бир хил колмай, у доим узгариб туради. Популяциянинг сони турни купайишига (серпуштлигига) ва улишига боглик. Купайиш жараёнида популяция сони усади, улганда камаяди.
Популяциянинг зичлиги маълум майдондаги сон микдори ё ки булмаса микдори билан белгиланади. Масалан: 1 га майдонга 150 та карагай ёки 1 куб.м сувда 0,5 г циклоп популяцияни зичлигини курсатади. Популяция зичлиги хам узгарувчан.
Куп хайвонлар, айникса кушлар харакатчан булганлиги учун улар катта территорияларда тез таркалиб, аник чегарага булмаган кенг ареалга эга булади. Секин харакат килувчи сувда ва курукда яшовчилар, моллюскалар, тошбакалар таркалиш майдони унча катта булмай, ареалини аникрок чегарали булади.
Баъзи хайвонларни (олмахон, куён, кушлар, хашаротлар) популяциясини динамикаси озукани етарли булишига боглик. Баъзан популяция сонини узгариши аник булмайди, аммо табиатда бирон турни популяция сони бир хил колмайди, хатто киска муддатда хам. Бу абиотик ва биотик омилларни таъсирига, усиш ва купайишига, ривожланиш тезлигига, улишига боглик. Масалан, полиз кунгизи, карадринада.
Аммо популяция сонининг узгаришини чегараси бор. Бошка биологик тизимлар сигари популяция хам уз-узини бошкариш хусусиятига эга. Хар бир тур популяциясини зичлигини юкори ва пастки чегараси бор, ундан четга чика олмайди. Агар кулай шароит булса популяция зичлиги оптимал даражада булади, бироз узгариши мумкин. Шунга карамасдан майда хайвонлар (хашаротларда, кушларда, сичконларда) сонининг мавсумий узгариши сезиларли даражада булиши мумкин. Масалан: кемирувчи сичконларда бир мавсум давомида унинг сони 300-500 марта, хашаротларда 1300-1500 марта ошади. Хайвонлар сонини бундай узгаришини сабаби хар хил булиши мумкин. Албатта табиатда популяция сони ошгач, кейин у яна камайиб кетиши мумкин (овкат етмаслиги, паразит ёки йирткичлари купайиши ва бошка сабаблар туфайли).
Хайвонлар сонини купайиши даврий булмаган ва даврий характерга эга булади. Хайвонлар купайишини даврий булмаган характерда булишига Австралияда куёнларни купайиб кетиши ёки Европа, Осиё мамлакатда колорада кунгизини купайишини мисол келтириш мумкин.
Популяция сонини даврий узгаришига хар неча йилда бирон тур сонини купайиб кетиши ёки мавсумий купайиши киради. Хар 4 йилда леминглар (кемирувчилар), шимол тулкиси, карадрина купайиб туради. Баъзи хайвонларда мавсумий купайиш булади (полиз кунгизи, кушлар). Бу – кучайишни охирида ёш хайвонларни пайдо булишига боглик.

Download 56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish