Полвонов, Ж. Ражабов, А. Одилов ўзбекистон тарихи



Download 0,81 Mb.
bet21/47
Sana21.02.2022
Hajmi0,81 Mb.
#32131
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   47
Bog'liq
Ўзбекистон тарихи Муртазоева 2000 ўзбек тилида

Амир Темур шахсини идрок этиш – тарихни идрок этиш демакдир.
Амир Темурни англаш – ўзлигимизни англаш демакдир.
Амир Темуни улуғлаш – тарих қаърига чуқур илдиз отган томирларимизга, маданиятмизга, қудратимизга асосланиб, буюк келажагимизга ишончимизни мустаҳкамлаш демакдир.
Ислом Каримов
Маънавий илдизларимиздан бири бу Темур маънавиятидир. Бу қудратли манба инсоният тарихида тенги йўқ марказлашган давлатчиликка, қонунчиликка асос солиш билан ер юзининг деярли ҳамма мамлакатларида ўрганилиб, ҳозирги кунда ҳам муҳим аҳамият касб этмоқда. Биз фақат ҳозирги кунга келгандагина бу маънавиятни нақадар зарур эканлигини ва буюк келажак сари қадам ташлаётган халқимиз учун ниҳоятда қадрли эканлигини англамоқдамиз.
Амир Темур инсонни қадрлай оладиган ва уни фарқлай оладиган улкан арбоб эди. Мусулмончиликда, «энг яхши кишининг икки қўли ҳам тўғри бўлади, у бир қўли билангина эмас, икки қўли билан ҳам яхшилик қилади», деган ҳикматли ибора бор. Амир Темур дўстига ҳам, душманига ҳам ана шундай икки қўли билан яхшилик қилди. Жолганларни ҳам шунга ундади. «Тузукот» да ҳам, тарихий асарларнинг муаллифлари ибн Арабшоҳ, Низомиддин Шомий, Шарафуддин Али Яздий, Абдураззоқ Самаркандий, Давлатшоҳ Самарқандий асаларида ҳам, де Клавихо кундалигида ҳам буни яққол кўриш мумкин.
Темур ўз фаолияти давомида Оллоҳ буюрган олий инсоний фазилатларга астойдил амал қилди. Темур ўз фарзандларига қилган васиятда шундай дейди: «... Миллатнинг дардларига дармон бўлмоқ вазифангиздир. Заифларни қўринг, йўқсилларни зангинлар (бойлар) зулмига ташламанг. Адолат ва йиллик (яхшилик) қилмоқ дастурингиз ва раҳбарингиз бўлсин». Адолатни шунчалик қадрлаган ҳукмдор албатта халқ орасида катта обрў-эътиборга эга бўлиши табиий ҳол эди.
Темурнинг «Куч-адолатда» деган сўзи ҳақиқатда шиорга айланиб, ҳамма даврлар учун жаранглаб турувчи ибора тусини олганлигини шоҳиди бўлишимиз мумкин. Темур халқнинг шикоятлари ва арзларини ўрганувчи махсус арзбеги лавозимини жорий қилган. Арзбеги шикоят, аризаларни кўриб чиқар, уларда кимлар айбдорлигини аниқлар ва бу хусусда кенгашга хабар қилар эди. Айбдорлар ким бўлишидан қатъи назар қаттиқ жазоланган. Солиғлар, молиявий масалаларда қатъий тартиб-қоида ўрнатилган. Рус шарқшуноси Д.Н. Логофет бу хусусда шундай деб ёзади: «... биз ҳозир зўр бериб интилаётган даромад солиғи деган нарса унинг (Темурнинг) ҳокимиятида ўшандаёқ мавжуд эди».
Темур маънавияти улкан манба ва туганмас бир булоқдир. Ҳозирги мустақилликка эришган давримизда, ёшларни Ватанга садоқат руҳида тарбиялашда, миллий мафкура Қояларини фуқароларимиз онгига сингдиришда бу манбанинг аҳамияти беқиёсдир. Шунинг учун ҳам Президентимизнинг Амир Темур таваллудининг 660 йиллик тантаналари ва кейинги вақтдаги қатор чиқишларида бу манбанинг аҳамияти такрор ва такрор қайд этилмоқда. Темур маънавиятининг бизга ўргатувчи, сабоғ бўлгувчи жойлари жуда кўпдир. Зеро, бу маънавият-бобокалонларимизнинг бебаҳо маънавий бойлигининг бир бўлаги бўлиб, юртимиз равнақи ва порлоқ келажаги учун ҳамиша хизмат қилажакдир.
Ҳурматли юртбошимиз Ислом Каримов. Амир Темур даври маънавияти, соҳибқирон шахсияти ва у қолдирган улкан мерос нима учун зарурлиги масалаларига тўхталиб, буни қуйидагича шарҳлаб бердилар: «Амир Темур аввало қудратли давлат қурган. Давлат қудратли бўлмаса, бетакрор маънавий мерос ҳам, обидалар ҳам, тарихий ёдгорликлар ҳам бўлмасди. Ўзбекистоннинг бугунги озодлигини мустаҳкамлаш даврида Амир Темур биз учун буюк давлат асосчиси сифатида қадрлидир. У давлат пойдеворини қурган, давлатнинг ҳуқуқий асосларини барпо этган. Унинг давлатчилик борасидаги фикрлари нафақат ўз даври, балки келгуси авлодлар учун ҳам катта аҳамият касб этади. Амир Темур ўз давлатини ақл-заковат ва ҳуқуқий асос билан идора этган. Унинг «Давлат ишларининг тўққиз улушини кенгаш, тадбир ва машварат, қолган бир улушини қилич билан амалга оширдим» деган сўзлари бунинг ёрқин далилидир».
Таянч тушунчалар
Марказлашган давлат, Амир Темур, «Лой жанги», Илёсхўжа, Сарбадорлар, Темур давлати, ҳарбий юришлар, Анқара жанги, суюрқол, девонбеги, аркбеги, тархон, «Куч адолатдадир», «Темур тузуклари», Темур даври маънавияти.
Мустақил иш мавзулари
Амир Темурнинг хокимият тепасига келиши ва марказлашган давлат тузиши.
Амир Темурнинг ҳарбий юришлари.
Амир Темурнинг ички ва ташқи сиёсати.
Темур тузуклари.
Амир Темурнинг 660 йиллик юбилейи ўтказилиши.

Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish