План – конспект занятия по ознакомлению с окружающим



Download 3,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/159
Sana29.03.2022
Hajmi3,31 Mb.
#515920
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   159
Bog'liq
39.TOPLAM. TALIM FIDOYILARI QAYTA TOL YlNTwZ2

ISSUE 9. SENTABR 
вазифалари доирасида амалга оширилган 
бўлиб, уни визуаллаштиришни 2-расм 
воситасида ифодалаш мумкин. Бунда 
асосий эътибор оилавий муносабатлар 
маданиятининг ўзгариши-
замонавийлашуви тарзида 
келтирилганки, оилаларга ижтимоий 
ѐрдам кўрсатиш амалиѐтида, оилавий 
низоларни ўрганиш ва эр-хотин ва бошқа 
оила аъзоларига компетентли амалий 
ѐрдам кўрсатишда ундан фойдаланиш 
назарда тутилган. 
2-расм

Оиладаги ижтимоий-маданий 
жараѐнларнинг динамик модели. 
Бизнингча, бирон-бир ижтимоий гуруҳ 
институт сифатида оиладай жамиятдаги 
ижтимоий ўзгаришлар стратегиясини 
ўзгартира олмайди, ижтимоий 
трансформациянинг мустақил субъекти 
ҳам бўла олмайди. Гарчи, баъзи бир 
тадқиқотчиларнинг таъкидлашича, 
бугунги дунѐда кечаѐтган глобаллашув ва 
интеграция жараѐнлари, бир томондан, 
халқлар ва маданиятларнинг бир-бирига 
яқинлашишига, умуминсоний 
қадриятларнинг шаклланишига имкон 
бераѐтган бўлса, иккинчи томондан, 
миллий маданиятлар ва 
этноанъаналарнинг 
унификациялашувига, 
ассимиляциялашувига сабаб 
бўлаѐтганлиги
14
кўрсатиб ўтилган бўлса-
14
Абдикаримова С.С. Замонавий ўзбек оиласи 
этноанъаналарида трансформация жараѐнлари. // Фалсафа 
фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси 
автореферати. – Самарқанд, 2020. – Б.19. 


- 21 - 
Volume 1 Issue 05, May 2021
ISSN 218
ISSUE 9. SENTABR 
да, уларнинг замирида экспансия
15
ифодаланган. Шу сабабли миллий 
маданиятимиз ҳар қандай салбий 
таъсирлардан ҳимояловчи саналади. 
Айни пайтда мамлакатимизда 7 
миллиондан ортиқ оила мавжуд бўлса, 
уларда камолга етаѐтган жондан азиз 
фарзандлар – мамлакатимиз эгалари, 
келажагимиздир. Ҳар бир оиланинг 
мустаҳкам бўлиши, уларда соғлом муҳит 
қарор топиши фарзандлар тарбиясида 
муҳим роль ўйнайди. Шундай экан бу 
борадаги саъй-ҳаракатлар кўламини 
янада кенгайтириш ўзининг тўла 
ечимини кутаѐтган энг долзарб 
муаммолардан биридир деб таъкидлайди 
Т.Нарбаева
16

Соғлом оила – тинч ва тотув, салоҳиятли, 
таҳдидбардош жамият негизи 
ҳисобланиб, ижтимоий-иқтисодий 
ҳаѐтнинг ўсишига таъсир кўрсатувчи 
муҳим омил сифатида ифодаланади. 
Негаки ижтимоий институт сифатида 
оила, бошқа ижтимоий институтлардан 
ажралиб туради ва бошқа бирон-бир 
институт унинг ўрнини эгаллай олмайди. 
Ижтимоий фанларда оила турли 
белгилари асосида классификация 
қилинади. Масалан, ―Муҳаббат ва оила‖ 
асарида авлодларнинг таркиби, оилада 
15
Экспансия. лот. Кенгартириш, ерини кенгайтириб 
юбориш. Ўзбек тили изоҳли луғати. 5-жилд. / Масъул 
муҳар. А.Мадвалиев. – Тошкент: O‘zbekiston мilliy 
ensiklopediyasi, 2020. – Б. 26. 
16
Нарбаева Т.К. Оила институтини мустаҳкамлашга 
инновацион ѐндашув – мамлакат тараққиѐтининг муҳим 
омили // Фалсафа ва ҳуқуқ, 2018, 2-сон. – Б. 2-6. 
анъаналарга амал қилиниши, оила 
аъзоларининг миллий таркиби ва 
уларнинг маълумот даражаси, касб-кори
ва бошқалар индикатор сифатида 
танланган
17
. Эътиборли томони шундаки, 
ҳар бир оила ўзига хослиги билан 
ажралиб туради. ―Давлат 
хизматчиларининг оиласи жамиятда 
алоҳида ўрин эгаллаб, доимо хавф билан, 
яъни оила етакчисини йўқотиш билан 
юзма-юз бўлиб келган‖
18
. Бунга бир 
қатор тарихий мисолларни келтириш 
мумкин. Касбий фаолият ва оиланинг 
бир-бирига таъсири қатор сабаблар билан 
белгиланади. Булар маълум бир касб 
эгасининг, ватанни ҳимоя қилиш йўлида 
танланган касбнинг мақсад ва 
вазифалари билан боғлиқдир. Айрим 
касб эгалари хизмат тақозосига кўра 
оиласи билан меҳнат фаолияти давомида 
бир ҳудуддан иккинчи ҳудудга кўчиб 
ўтади. Бу ўз навбатида оилавий 
муносабатлар, яъни эр-хотин ҳамда 
фарзандлар ва ота-оналар каби 
муносабатларда ифодаланади. 
Оила бир қатор ижтимоий функцияларни 
бажариш билан бирга, айрим таъсирларга 
ҳам учрайдики, бу эса ижтимоий 
функцияларда ўз ифодасини топади. 
17
Шоумаров Ғ. Б., Шоумаров Ш.Б. Муҳаббат ва оила. – 
Тошкент: Ибн Сино, 1994. – Б. 120. 
18
Самаров 
Р.С. 
Қуролли 
Кучлар 
тизимининг 
феминизациялашуви: ривожланишнинг ўзига хослиги ва 
ижтимоий механизми (Ўзбекистон Республикаси Қуролли 
Кучлари 
мисолида) 
// 
Фалс.ф.д, 
диссертацияси. 
– Тошкент: ЎзМУ, 2005. – Б. 195. 


- 22 - 
Volume 1 Issue 05, May 2021
ISSN 218

Download 3,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish