Патологик



Download 3,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet207/268
Sana25.02.2022
Hajmi3,19 Mb.
#277157
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   268
Bog'liq
Haqberdiyev - Patologik fiziologiya

18.3.
ЧАЙНАШНИНГ БУЗИЛИШИ 
 
Овқат ҳазм қилиш патологияси чайнашнинг бузилиши билан бошланади. Еш 
болаларда чайнашнинг бузилишига сабаб сут тишларининг алмашиш даврига 
тўғри келади. Бунда кам миқдордаги тишларга чайнаш тўғри келади, шунинг учун 
уларда функционал юклама ортиши сезилди. 
Сут тишларининг алмашинишининг патологияси тиш қаторларининг 
деформациясига ва тишлаш бузилишига олиб келади. 
Тишлар кариеси чайнашнинг бузилиши кузатилади уларнинг шикастланиши ва 
тушиб кетишига олиб келади. Жараен тишларнинг туғма аномалияларида, юзнинг 
пастки қисмининг шикастланишида ва эзилишида бўлиб булар жағ суякларининг 
синишига олиб келади ва овқатни чайнаш бўзилади. 
Оғриган тишлар патологик рефлексларнинг манбаи ҳисобланади. Масалан , 
тажрибада тишнинг пульпа камерасига формалин, кротон еғи ва бошқа қитиқловчи 
моддаларни юбориб ҳайвонларнинг турли органларида дистрофик жараенлар 
ривожланишини кўриш мумкин. Бундан ташқари, оғриган тишлар, инфекция ўчоғи 
бўлиб, организмнинг сенсибилизациясига ва юрак, буйрак, бўғинларнинг аллергик 
шикастланишига олиб келади. 
Чайнов 
мускулларнинг 
функцияси 
шикастланганда, 
яллиғлашида, 
иннервациясини бузилади. 
Чайнов мускулларнинг тоник спазми (тризми) қоқлашда, менингитда 
ривожланади. 
Оғиз бошлиғидаги яллиғланиш жараён (стоматит, гингивитлар) чайнаш актини 
қийнлаштиради, бу жараен зўриқиш билан кечади. 
Кўпинча еш боллар овқат еёлмай қолишади. Озиқ-овқатни яхши чайнамаслиги 
туфайли ошқозон моторикаси бузилади, ошқозон ва панкреатик ширасини рефлектор 
равишда ажралиш камаяди. 


415 
Ёмон майдаланган озиқ-овқатлар оғиз бўшлиғи, қизилўнгач, ошқозон шиллиқ 
пардасини шикастлайди. 
Йрик овқат бўтқалари ҳазм бўлиш жараёнини кечиктирди, узоқ вақт давомида 
ошқозонда ушланиб қолганлигини туфайли унинг шиллиқ пардасида патологик 
ўзгаришлар ривожланади. 

Download 3,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish