Патологик


Веноз тўлақонликнинг белгилари



Download 2,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/228
Sana28.06.2022
Hajmi2,18 Mb.
#715402
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   228
Bog'liq
Patofiziologiya Haqberdiyev 1-tom

Веноз тўлақонликнинг белгилари: 
1.Тўқиманинг кўкимтир тус олиши, қон тўпланиши ва қонда 
оксигемоглобиннинг камайиши ва қарб гемоглобин кўпайиб кетиши 
оқибатида бўлади. 
2.Тўқима ҳароратининг пасайиши кенгайган томирлардан иссиқлик 
берилиши ошиши ва модда алмашинуви пасайиши оқибатида пайдо бўлади. 
3.Гиперемияга учраган орган ҳажми катталашади (қон – томир 
кенгайиб қоннинг суюқ қисми тўқимага чиқиши оқибатида) 
4.Вена ва қилтомирларда босимнинг ошиши 
5.Гипоксия ва модда алмашинуви пасайиши натижасида аъзо 
фаолиятининг сусайиши. 
Веноз тўлақонлик оқибатлари. 
Артериал гиперемияга қараганда веноз гиперемия кўпроқ асоратларга 
олиб келади. 
Вена қон томирлари узоқ вақт кенгайиб туриши унинг мушак қавати 
гипертрофиясига олиб келади. Оқибатда флебосклероз ва венанинг варикоз 
кенгайиши келиб чиқади. Веноз тўлақонлик узоқ вақт давом этса, у аъзо 
ҳужайраларининг ўлишига, ҳамда бириктирувчи тўқима ўсишига олиб 
келади. Орган цирротик ўзгаришларга учрайди (масалан, жигар циррози). 
Веноз тўлақонликдаги барча ўзгаришларга олиб келувчи асосий омил 
кислород етишмовчилигидир (гипоксия). 
9.3. ИШЕМИЯ-МАҲАЛЛИЙ КАМҚОНЛИК 
 
Ишемия деб тўқимага артериядан қон оқиб келишини камайиши ёки 
тўхтаб қолиши натижасида қон айланишининг бузилишига айтилади. 
 
Ишемиянинг этиологияси ва патогенези 
Келиб чиқиш сабаблари ва шароитларига қараб ишемия уч хил бўлади: 
1.Ангиоспастик ишемия-томирларни торайтирувчи таъсиротлар остида 
(стресс, оғриқ, механик ва физик, кимёвий таъсиротлар) вужудга келади.
Ангиоспазм вужудга келишида гормонал омиллар муҳим роль 
ўйнайди. 
Булар катехоламинар, вазопрессин, ангиотензин 2 ва б. 


193 
2.Обтурацион ишемия-артериал томир эмбол ёки тромб билан бекилиб 
қолганда, томир эндотелийси ўзгарганда (облитирловчи эндоартерит, 
атеросклероз) пайдо бўлади. 
3.Компрессион ишемия-артерияга ташқаридан босим бўлганда унинг 
эзилишидан пайдо бўлади. Бу ҳол артерия боғланганда, жгут қўйилганда, 
ўсма, чандиқ ёки бегона жисм билан томир эзилиб қолганда бўлади. 
Ишемиянинг патогенези анча мураккаб. Ишемияга учраган соҳага қон 
кам келиши ёки бутунлай келмай қолиши оқибатида гипоксия ривожланади.
Натижада, АТФ ҳосил бўлиши камаяди. Ҳужайрада унинг захираси кўп эмас. 
АТФ анаэроб гликолиз оқибатида ҳосил бўла бошлайди. Бу холат охиригача 
оксидланмаган моддалар (сут кислота, пироузум кислота) кўпайиб кетишига 
олиб келади. Ҳужайра мембранасининг Na+ ва сувга нисбатан ўтказувчанлги 
ошади ва физиологик фаол моддалар ҳосил бўлиши кўпаяди. Оқибатда 
қилтомир ўтказувчанлги ортади, қоннинг суюқ қисми томирдан чиқади, 
ҳужайралар шишади, дистрофия ва некроз бўлади. 

Download 2,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   228




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish