Патологик


Трансплантантни кўчиш реакцияси



Download 2,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/228
Sana28.06.2022
Hajmi2,18 Mb.
#715402
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   228
Bog'liq
Patofiziologiya Haqberdiyev 1-tom

Трансплантантни кўчиш реакцияси 
Маълум бўлишча олиб қайтадан ўтказилган тўқима ёки органни 
хақиқий битиб кетиши фақат аутотрансплантацияда ёки бир ҳужайрали 
эгизаклардаги гомотрансплантацияда бўлиши мумкин. Қолган бошқа 
холларда олиб қайтадан ўтказалган тўқима ёки органлар кўчиб кетади. 
Трансплантатни кўчиши секин кечар аллергик реакциянинг натижасидир. 
Тўқимани олиб ўтказилгандан 7-10 кун ўтганда, айниқса, трансплантант 
кўчгандан кейин донор тўқима антигенлари тери ичига юборишга қарши 
типик секин кечар аллергик реакция пайдо бўлиши мумкин. Трансплантантга 
организмнинг реакцияси ривожланишига лимфоид ҳужайралар хал қилувчи 
аҳамяятга эга. Лимфатик дренаж системаси етарли ривожланмаган органга 
тўқимани олиб ўтказганда (кўзнинг олдинги камераси, мия тўқимаси) 
ўтказилган тўқимани емирилиш жараёни секинлашади. Лимфациоз тўқима 
ажралиш бошланишининг илк аломати ҳисобланади, экспериментда 
реципиентни кўкрак лимфатик томирига фистула ўрнатиш йўли билан 
организмнинг лимфоцитларинннг камайишига имкомнит яратлишига 
гомотрансплантантнинг яшаш даврини узайтиради. Реципиентга тўқима 
протеазаларнинг ингибиторларини юбориш (масалан. амминокапрон 
кислота) олиб ўтказилган тўқималарни битиб кетишга имконият яратади. 
Лимфоцитларни функциясини физик (лимфа тугунларини ионлаштирувчи 
нурлар билан таъсирлаш) ёки кимёвий (махсус иммунодепрессив моддалар) 
таъсири ёрдамида олиб ўтказилган тўқима ёки органларни функция қилиш 
муддати узайтиради. 
 
Секин кечар аллергик реакцияларнинг механизмлари 
Ҳамма секин кечар аллергик реакциялар умумий механизм 
ривожланади: сенсибилизациянинг бошлланғич даврида (организмнинг 
аллергенлар киргандан сўнг бошлабоқ) регионал лимфа тугунларда кўп 
миқдорда пирокинофил ҳужайралар пайдо бўлади улардан иммун 
(сенсибиляцияланган) лимфоцитлар хосил бўлса керак. Шу лимфоцитлар 
антителоларни ташиб юрувчи (ёки ўтказувчанлик омили ни) бўлади, қонга 
ўтиб улар қисман қонда айланиб юради. Қисман қон томир 
капиллярларининг эндотелийларида терида, шиллиқ пардалар ва бошқа 
органларда чўкадилар. Уларни аллерген билан такрорий контакт аллерген - 
антитело иммун комплексини хосил бўлишига имконият яратади. ва 
тўқиманинг бўлғусида шикастланиши пайдо бўлади. Секин кечар аллергияни 
бошқа соғлом ҳайвонга пассив ўтказиш фақат ҳужайралар суспен-зияси 
ёрдамида бўлиши мумкинлги аниқланган. Қон зардоби ёрдамда бундай 
ўтказиш амалда мумкин эмас, шунинг учун зардобга хеч бўлмаса озроқ 
миқдорда ҳужайралар қўшлиши зарур. Секин кечар аллергияда иштирок 


188 
этувчи ҳужайралар ичида лимфоид қаторининг ҳужайралари алохида 
аҳамиятга эга. Масалан: лимфатик тугунларнинг ҳужайралари қоннинг 
лимфацитлари ёрдамида туберкулинга, пикрилхлоридга ва бошқа 
аллергенларга нисбатан пассив юқори сезувчанликни ўтказишга эришадилар. 
Талоқ, тимус, торакал лимфатик томирнинг ҳужайралари билан хам контакт 
сезувчанликни пассив ўтказиш мумкин. Лимфоид тўқиманинг хар-хил 
шаклидги етишмовчмлига (масалан: лимфагранулематоз) мавжуд инсонларда 
секин кечар аллергия реакциялар пайдо бўлмайди. Экспериментда 
ҳайвонларни рентген нурлари билан лимфопения пайдо бўлгунча нурланиши 
туберкуллин реакциясини, контакт дерматитларни, гомотрансплантни кўчиш 
реакциясини ва бошқа секин кечар аллергик реакцияларни пасайишини 
пайдо қилади. 

Download 2,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   228




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish